Просветни гласник

104

школама, како да се нзводе по дзвесном систему, те да не буде као што смо виделн да је било у нрошлој шк. години, да их је у извесним крајевима било а у другим ннје. Ту долазе и сва друга васпитна средства, као што су школске свечаности, роднтељске вечери итд. Једном речи ја мислим да би добро било да и г. г. надзорници проговоре о овоие неколико речи, а ја себи задржавам слободу да се тек носле ваших говора поново вратим на ову ствар. Влад. Стојановић. — Господо, норед важности своје, ово је питање несумњиво н веома опсежно јер оио обухвата целу једну страну рада ст]>учнога надзорника, његов ннструктивни рад. Оно захвата вшие него све остале тачке које нду у адмпнистративну страну надзорникова рада. С тога ја лислим да би нам разговор о овој тачки дневнога реда однео врло много времена. Али, како је потребно да се сви надзорници и у овом питању сложе и да имају јединства у раду ја мислим да би добро било да се умоли министарство просвете да оно изради једно унутство за ово. Тим упутством би се могла само у кратким потезпма скренути пажња на сва средства, која су и како се она употребљују у васпитној дисциплини, настави и васпнтању у ужем смислу. Тако бп се дошло до јединства и у инструктивном раду свих надзорника, а и ми бпсмо данас скрати.ш посао који би нам иначе много времена одузео а овако мале користи донео. Министар проснете и црквених нослова, г. Живаи Живановић. — Господо, ја примам тај нредлог да се ова ствар у толико прекине, што би она остала као једна студнја за министарство, те да се израде упуства према којима бисте се вн сви једнообразно управљали. Што се тнче вашсга рада ја имам пуну веру у ваше искуство. Старији надзорници су то и доказали н њпхово је искуство довољпо огараитовано, а ја мислим да и нови надзорппци уносе толико добре воље у свој рад, да ће се у појединим случајевима увек наћи на достојној висипи. То је, у осталом, и дужност ваша, господо надзорници ; јер још у свима круговима није на чнсто и коначио нрекинуто пптање о ваљаности ове илп оне врсте надзора. Ја овом приликом нећу улазити у све те, често противуречне правце и мишљења. Нагласићу само то: да је на вама да радом својим деФинитивно нрибавите победу мишљењу, да је сталан, неносреднн надзор најбољи и најнрактичнији. На вама, велим, с тога, што и најбоље смшпљене установе, ако им се што више бриге и савесностн не укаже, могу бити оглашене за недовољне, слабе, па и бескорисне. Не заборавите, да сте ви људи, школовани више него они, којима управљате; не заборавите, да сте ви носиоци врло важних дужностп и послова, као људи који су представници иросвсте сваки у своме крају. Највећи број школа и наставника, највећн број народне омладине, која се школује поверени су једмно вашем надзору, вашем старању и вашој савести. То је мера и за важност ваше дужности. Даље, господо, ја бих вас молио, да никада не заборавпте, да је сваки положиј који људи заузимају у држави релативио увек виши илн нижи од другога положаја, а ваш .је иоложај увек вшпи наспрам оних којима сте старешипе.