Просветни гласник

109

жењу, онда ћемо на сваки начин заједнички претрести овај законски про.јекат пре него што се изнесе пред Народно Предстаиништво. У свакоме случају и ви ћете о развоју овога питања бити извештени, у колико то, као што рекох, буде, према времену и приликама, могућно. РеФвренат за основну наставу, г. Л>у<5. М. Протић. — Ја сматрам за. дужност да само у неколико речи одговорим г. Р. Агатоновићу на његову примедбу. Раснисом, који је издао г. Љ. Ковачевић, пређашњи министар просвете, п који г. Агатоновић сматра да није добра ствар, — хтело се спречити, да се једном сиромашном сељаку не прода оно што је њему за његов живот преко потребно, јер заиста није право, да се једноме мученику, чије дете нп.је долазило у школу неколико дана, прода и његова једна једина овчида. Дакле, иређашњи г. Министар је хтео да закон школски буде блажи и да не буде сувише строгог кажњавања родитеља, а да се нађе начина да и сиротни родитељи шаљу уредно децу у школу. Али, ако се због тога расииса јављају и понеке тешкоће, као што каже г. Р. Агатоновић, онда нека се учини предлог г. Министру да се тај цензус смањи, па ће г. Министар по томе предлогу донети своју одлуку. Велимир Вукићевић, — Ја сам хтео да упитам, шта да се ради са школским рачунима и ко ће да пх прегледа. (Чује се: овружни школски одбор). Молим вас, господо, ко је од тих чланова окр. школског одбора, који има довољно времева и довољно спреме да те рачуне може прегледати. Бар, како стоји стање ствари у округу смедеревском, ја знам да у окружном школском одбору нити ко има времена нити спреме да их прегледа. Преглед тих рачуна кошта много, кошта по 300—400 динара. Ја питам, да ли ћемо ми те рачуне давати на преглед рачуноиспитачу и како ће се и колико њему за тај рад платиги, јер што се мене тиче, ја мислим да би то требало изменити те да ове рачуне не прегдедају члановп окружног школског одбора, него неко стручно липе. СоФроније Сшшћ. —Госиодо, и ја имам једно питање, али вас молим да га рђаво не протумачите и да не изађе као да сам ја некакав материјалиста. Ствар је у овоме. У округу ппротском једну школску оиштину састављају и по неколико села тако, да има села да деци треба но 3, 4 па и 5 сахата док дођу до школе. Родитељи таквих ђака принуђени су да отварају школе у најближој околиии и онда ја често добијем молбе у којима кажу, молимо г. надзорника да прегледа ту и ту кућу у којој би се могла сместити школа. Ја сам само ове зиме добио преко 12 таквих молаба, и ишао сам, које на молбу појединада које на молбу самих општина, три пута у срез власотиначки а девет пута по осталим срезовима да прегледам те куће и да видим да ли се могу употребити за школу. Право да вам кажем, ти су ми путови врло незгодни, јер ја то не могу да свршим при обилажењу школа, већ морам од-