Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

јб било растурено. Због тога су ови одељди у школама, где се овај предмет нредавао, или сасвим изостајали или веома мало обрађивани. Истина н у овом делу они нису нотнуни, али опет и оволико и овако сређени и изнети у онштој историјској иедагогиди они су за нас од вредности. То исто важи и за просветне прилике других словенских племена. III. Добро је и гато је писад у трећем делу код иојединих страних педагога наводио и српска дела, која су рађена по њииа пли преведена, и помињао наше педагоге који су њихове присталиде. Истина, писац и у овом није потнун, али и оволико биће довољно да се ученици упознају са правцима рада нагаих знатнијих педагошких радника и дела и да се могу слободно одлудивати за један или други правац. IV. Писад се при изради служио веродостојним делима из наше, руске, чешке и нема.чке литературе, а то даје јемства да је садржина истинита и да нема већих стварних грешака. Има их неколико омањих, које су очевидно учињене приликом преписивања или печатања, али ученици ће их моћи лако поправити уз помоћ наставникову. V. Дело је написано лако и разумљиво тако да га и нестручни могу читати са интересовањем. — Добро је било да је овако великом делу додат на крају и регистар. VI. Најзад, кад се узме у обзир да данас ученици учитељских школа, који овај иредмет уче, и немају никакве ручне књиге за њега, и да се велики део времена утроши на диктовање, писање и преиисивање истог, то ће ова књига и у том погледу бити од велике добити за школу и рад у њој. Све што је у њој сувишно за ученике лако ће се моћи изоставити. Према свему мишљења сам, да се ова. књига може употребљавати као привремени уцбеник у мушким п женским учитељским гаколама, и да се може препоручити за књижнице народних и средњих школа. 6. .марта 1903. г. Београд. Главном Дросветном Савету понизан Влад. Д. СтојановиК шкодски надзорник за град Београд. Према овим реФератима г.г. реФерената Савет је одлучио: да се књттга „Историјска педагогика" г. Петра Деспотовића може употребљавати као иривремени уџбеник у учитељским школама и да се може набављати за књижнице народних и средњих школа. Г.г. д-ру Мшшвоју И. Јовановићу и Владимиру Д. Стојановићу, у име хонорара за реФеровање о овој књизи, одређено је свакоме по тридссет (30) динара. VIII Прочитани су реФерати г.г. Момчила Иванића и Гаврила Јовановића, проФесора, о делу: „Српско народно песништво, у прегледу и избору" од проФ. Милутина К. Драгутиновића, који га је у руконису поднео и модио за. одобрење да се може употребљавати као уџбеник за српски језик у V разреду гимназије. РеФерат г. М. Иванића гласи: