Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

45

— Закључак Пре 12 година штампао сам Атомистику Р. Ј. Вошковића, и у гоме делу изнео најважнија гледишта Руђерова са којих је он познат целоме научном свету. Онда је још био готов рад, који сад публикујем, а којим ми је намера била да попуним расправу о Бошковићу и да нашу публику упознам са осталим гранама на којима је Бошковић успешно радно. Са овом радом, који се може сматрати, као допуна Атомистици, српска ће публика имати једну целину о Бошковићу из које ће моћи увидети значај овога највећег Србина XVIII столећа. При изради ове расправе поглавито сам се служио радовима: Рачког, Дворака, Торбара и Марковића, који су о Бошковићу писали у Кас1и Ји§оз. Акас1енпје. Поред ових радова имао сам и стране изворе, побројане у самоме делу а и раније у Атомистици. 26. јула 1903. год. у Београду. Коста Стојанови}..

ГУНДУЛИЂЕВА МЕТРИКА НАЛИОАО д-р Милан Решетар.

(СВРШВТАК) Остали стихови. Осем дванаестерца и осмерца код Гундулића има још, и то у драмама, и краћих стихова од шест, пет и од четир слога, које он скоро увек употребљава само у свези с осмерцима, да би начинио веће строФе. Шестерац је половнца једног дванаестерца, и с тога има као и овај цезуру после трећег слога, нпр. разблудно \ здружити Ар. 1742; за тим, на том месту може да дође и синереза: ијесни дра\ге и миле Проз. 1494, а на свршетку може да стоји једносложна наглашена реч: овако | лијеиа два Ар. 1749, унор. још Ар. 1763. Цроз. 221. 222. 478. 531. итд. — Петерац има два разна облика: а) (чешћи) са цезуром после другог слога, нпр. рајском | крииости Ар. 1775, б) (ређи) с цезуром носле трећег слога, нпр. ирислатке везе Ар. 1746 (упор. још Ар. 1739. 1741. 1751. 1762. Проз. 1086. 1114. 1116. 1280 итд.); Гунду.шћева синереза појављује се и овде: сред ми\ла уреса Ар. 1753, свети И\менео Ар. 1738; само у једном једином случају нема ннједне ни друге цезуре; да сједине се Ар. 1748, где је цезура (и обичан ред речи) да се \ сједине жртвован слику са ирислатке везе; наглашена реч не стоји никада на крају речи.