Просветни гласник
46
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
— Четверац је код Гундудића врдо усамљен, па нпак има и он, по правиду, цезуру после првог сдога, и то тако, да се стих састоји из једне једносложне и једне тросдожне речи: зрак \ објави Ар. 730, упор. још Ар. 731. Проз. 939. 1082. 1098. 1112. 1278. 1290. 1456. 1590. 1616. 1678; по изузетку надазимо: ето \ драги Проз. 1670, а без цезуре: ириложите Проз. 1686. СтроФе. Као по правилу сви етарији српско-хрватски песници, па и Гундулић не познаје стихове без сднка, појединце употребљене, шта више, код њега су, по правиду, као метричке јединнце стро#е од два иди четири реда. У том погдеду најједноставнији су дванаестерци; они се, наиме. спајају, као и у времену пре Гундудића, увек сами са собом и увек у двоје, и то код Гундудића — као год већином и код његових нретходника — увек тако да су оба .стиха спојена на познати начин с двоструким сликом на крају обе нодовине у стиху. Гдавии Гундудићев стих, осмерац, употребљава се много разнодичније; ади по правиду појављује се он у строФама од четири реда, које су у Гундудића најобичнији метрум. Што се тиче сдика, Гундудић је употребљавао обе врсте које сујош пре њега постојаде: а) са сдиком а!)Ђа, и б) са сдиком аЂаЂ: а) Од небеске слатке лире вјечна стража бог сунчани, ки по вишљој лијепој странп златна кола зрак простире б) ну замало од рулшца ако видиш рујнос милу промијенут ју усред лида би^елих лијера на бљедилу; и то, Гундулић има сдиковања аЂЂа само у драмама (поред аЂаЂ) и у Пјесни покорне, а иначе искључиво слик аЂаЂ. Јер знамо ,ла су драме међу најстаријим Гундудићевим дедима ко,ја су се одржада, те се може тврдити да је Гундулић у доцније доба напустио сдик аЂЂа. То нам потврђује најмдађа његова драма, Дубравка; док, наиме, у драмама из доба пре год. 1620. број стро®а са сдиком иЂЂа знатно надмашава број строФа са сдиком аЂаЂ (обе групе стоје у оваком одношају: Аријадна 239 : 69; Прозериина 181 : :43; Дијана 20 : 0; само Армида 12 : 13), дотде је у Дубравци обратан сразмер, имамо 175 строФа са сдиком аЂаЂ, а само 22 са сдиком аЂЂа. Може се, дакде, рећи да је сликовање аЂЂа код Гундудића старије, а друго (аЂаЂ) мдађе; а ако он у Дубравци ипак, свакако у мањем обиму, слику.је осмерац по старијем начину, то се догодидо -из истог узрока због чега је у истој драми и то тако често уиотребљавао