Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

47

старији днанаестерац као и новији осмерац, — зато баш што је Дубравка драма, која се и у метрпчком облику иридружује старијим драмама. А како је могло бити да .је Гундулић, међу својим лирским и епским песмама, употребио слик аЊа само у Пјесни иокорне, то нам објашњава почетак посвете ко.ји носи датум од 1. окт. 1620. год.: .Пјесни аокорне Дивида краља минулијех љета од мене у језик словински иринесене"; превод је, дакле, био већ готов .минулијех лјета-, а издат је тек 1620. год.; и он, дакле, спада у старију годину Гундулићева рада; да је тај превод свршен тек 1620. год., Гундудић би, по свој пршшци, радије употребио слик аЂаЂ, као што је учинио са песмом Од величанства оожијех, која је издата са Пјесни иокорне 1620. год., а, ваљада, написана је тек те године. Мислим, дакле, да се с довољном вероватноћом може тврдити да и три несме Љубовник срамежљив, У смрт Шарије Еаландрице и Фердинанду II, падају у другу периоду Гундудићева рада, с тога већ што имају слик оЈ>а1. Односно песме Фердинанду II утврђено је, ношто је женидба овога кнеза, на коју се песма н односи, била 1631. год. Из још доцнијега доба потиче, по свој прилици, песма У смрт лепе удовице Марије Каландрице, јер она се удала тек 1636 год. и умрла је ускоро после смрти свога младог мужа. 1 Време кад је постао Љубовник срамежљив, тешко је тачније одредити, али кад се узме

1 До сада је вдададо опште мишљеље да је породично име ове госпође тадијански гласидо Са1еп(1ап; ади ствар није тако проста, јер Каландрица је у дубровачком говору женски род од Каландри%, које је словенски обдик романског Са1апс1га а не Са1еп(1ап, од чега би требало да буде Календарић. У рукопису 8 &епеа1о {Ј1а ДеШ ск1а <Иш Ка^пзег*, који се чува у светтенпчкој конгрегацији у Дубровнику, нема никакве породице Са1ап<1га, али има Са1еп<1ап, за чије се последње потомке спомињу: некп Никола, који је иостао језуита, и његова сестра Х8 Мапа — 1и шо^Ие <1е Магшо сИ Ке1го Еиззгш Мег(сап)4е Ка^изео соте рег Р(ас{)а М(а4птопНа1)а <1е1 1636 : 20 бт^по«. Та Мапа Са1еп<1ап, удата В,и881ш, ио свој придици, јесте »Марија Еалаидрица' 5 Гундулићева, јер она је једпна Мапа Са1еп<1ап из Гундулићева доба (мати њена звала се Катарина). Да је то тачно потврђује једна зацело стара традиција да је та Марија Каландрица била » лијеаа и вриједна Џива ЈВлајки" (тако већ у мом рукопису из год. 1755|56 [види стр. 28, у прим.]); али, у ствари, Мапа Са1еп<1ап Кмзки није била жена него пуница Џива Влајки, јер у истој генеадогнји код породцце У1а1сМ зић. N1'. 13. стојп: »&1о(уаш): ВаИз^а И§Но Спз4о&го 81 тап(:б сон Мапа ипша 11§Иа сИ (ј т Магто <И 1 Ј (1е1)го Ки881пт соте рег Р(ас4)а М(а(;г1топ1аЦ)а <1е1 1652 : 19 АргПе...«, а то је потпуно поуздано, јер је у брачном регистру градске парохпје у Дубровнику забележено да се »Јоаппез ВарИз^а (3 1л Сћпз1орћоп Уи1а1сћ1 4 венчао 29. дек. 1652 са »Мапа ИИа (Ј 1Л Мапш Киатоу1сћ ,! . Ако је та комбинација тачна, онда је Марија Каландрица (Са1еп<1аг1) пошла 1636 за Марина Русиновнћа, који је умро идуће године (упор. стр. 221—222) а она одмах затнм, свакако још у току исте године (упор. ст. 273—276); тада би песма У с.чрт Жариџ Каландрице бида Гундулићева лабудова песма, кратко времена пре смрти самога песннка (-ј-8. јануара 1638.) За горе споменуте податке из Ј,6епеа1о§1а <г и из брачног регистра из год. 1652 имам да захвалим госп. II. Џивановићу, варошком капелану у Дубровнику, коме, за то, изјављујем моју најусрднију захвадност.