Просветни гласник
48
просветни глдсник
у обзир да су Прети-еве песме први пут штампане тек 1619 год. у Милану ((,Јиас1по. Бе11а в!опа е га§шпе с1'о§т роез1а II, 297), тада се барем зна да је Гундулићев Љубовник, контаминадија двају Претиевих песама, постао, врло вероватно, тек после 1619 год., а то само потврђује закључак изведен по метричкој Форми песме. — Тешко је рећи зашто је Гундулић, у додније доба, са свим напустио слик аЂЂа у корист слика оЂЂв; можда је ту утидала, с једне стране, талијанска метрика са својим већнном алтернираним сликовима, а, с друге стране, и тачно опажање да слик аЂаЂ лепше звучи, .јер се боље истиче двоструки сдик у строФИ. У Прозертши налазе се, по неки пут, и строФе од 4 осмерца са сликом ааЂЂ, али ту треба приметити да су такве строФе увек усамљене (упор. Проз. 230. 245. 255. 301. 657. 708. 868. 1106. 1184. 1378. 1546), 1 а то као да иде у прилог тврдњи да је Гундулић тај слик сматрао као незгодан за обичан дијалог; то излази и из тога што су на прва четир места те строФе упућене кору, а на остала четир места (657. 868. 1106. 1546.) стоје у вези с дванаестерцима, које говори иста личност. Одмах после строФе од 4 осмерца, по њиховој честој употреби, долази строФа од 6 осмераца. У томе стиху иаписане су Сузе сина разметнога, а, спорадски, налазе се за тим и у све три веће драме. У Сузама свуда је слик аЂаЂсс, дакле, обична строФа од 4 реда са свршетком од два реда: Горко сузим горк илач сада, Горко плачем грозне сузе, ке разметни син нјекада Кајан з гријеха лијеват узе; једа и моје гријехе оплачу сузе у сузах, плач у плачу. А у драмама, поред тога, налази се по старијем начину и слик аЂЂасс (старији начин према млађем стоји у овом одношају: Ар. 11: 10, Проз. 18 : 18, Дуб. 5 : 7); са свим је усамљен слик ааЂсЂс у Ар. 1737. Затим, само у Аријадни има стро®а од по 5 и по 8 осмераца: строФе од 5 редака имају по правилу слик аЂЂас (упор. 257. 293. 312. 713. 835. 908. 1222. 1768. 1789.) а само изузетно аЂаЂс (771. 792). СтроФа од 8 редака налази се у опште само у две сцене у Аријадни (848. 860), први пут са с.шком аЂаЂЂссЛ {& се понавља у првом стиху реФрена свакој строФи) а други пут са сликом аЂаЂаЂсс. Најзад, у Прозериини има неколико пута по два (са међусобним сликом) осмерца (571. 577. 701. 1088. 1452), који, изузимајући претпоследњи случај (где се метрум три пута мења), чине по један кратак разговор, за који су била довољна два стиха. Иначе Гундулић има монометричку строФу само једанпут у Дубравци
1 Наводећи строФе, обележавам само први стих, да бих избегао нагомилавање бројева.