Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВА
51
бр. 22), који је датирао посвету својих скупљених лирских песама на 5. Фебр. 1623 (81. р. XI, 124. ст. 51 — 52); али у збирку, којаје дошла до нас, ужле су и песме из много доцнијега доба (упор. бр. 65. на стр. 154—155, која има датум од 7. дек. 1637!); врло је, дакле, вероватно да је и мало пре споменута љубавна песма 0. Мажибрадића тек доцније написана, у којој је употребио секстину угледајући се на Гундулића. С тога треба пре мислити на талијански утицај, што је тим потребније, што се слављени реФорматор поетске Форме на пољу талијанске лирике, бађпеПо СћЈађгега (1552—1637) појавио кратко време пре Гундулића и наишао на одобравање у целој Италији; код њега заиста налазимо као најобичнији метрум његових СапгопеШ строфу од 6 осмераца са сликом а&абсс, 1 дакле, тачно Гундулићеву секстину, ннр. Сгја ви уег(1б &езса егћеИа сће Нопуа а1 ргјто аргИе, ипа уада уег^теИа 8' аДогпауа И сгт ^епШе, е «И §1г ргепДеа сШеио 1ип§о ип (1о1се ги5се1е(;1о. Да је Гундулић знао за Кјабреру, може се тврдити без оклевања, с тога би било лако могуће да је тај метрум позајмио од њега; алије мање вероватно да је Гундулић узео тај метрум од старих талијанских лирских и драматских 1аис1е, јер та већнном нештампана а за прост свет одређена и у Гундулићево доба већ застарела дела, тешко да су Гундулићу била позната. Остале, код Гундулића ређе строФе, већ својим више или мање уметничким склопом и ретком унотребом, чине вероватним мишљење да их је Гундулић у опште употребљавао само с тога, да би својим драмама, бар делимично, дао шарену разноликост талијанских мелодрама, које су му, код његових драма, служиле као узор, каткад као непосредни углед. Ипак, можда је и овде делимично употребио старије строФе; тако Наљешковић има неколико пута строФе од по 8 осмераца, разуме с другим сликом (упор. 81ап р18с!, ст. 103. 165, 167. 171. 238.); а строФу од 4 осмерца са два четверца у среди, коју је Гундулић употребио у једном кору у Аријадни (ст. 1733—1767), налазимо у једном кору у Јокасти М. Бунића (81ап ршсЈ XI. 65—68). Употреба појединих стихова. Овде ћемо посматрати само драме, јер само у њима су употребљени различити метруми у једној истој песми. Најпростији је случај у том погледу са Аријадном и Армидом, које — као што их имамо — имају само по једну сцену са по два лица, једног човека (Еп^упшп, одн. Ри-
1 Упор. Т. Сазнп, 1^а Гогте ше1;псће каНапе (Погепга 1890), стр. 19—20. 4*