Просветни гласник
62
просветни глдсник
веће, да би нх јасније видели сви ученици. Једна шипка — четворострана призма чини десетицу, а десет таквих шипака у квадратној таб.ш представљају стотину. Коцке су ради разликовааа обојене наизменично белом и црном бојом. Посебних коцака треба да буде 50—80, призама 20, а плоча 10. Овом се рачунаљком може лако извести појимање бројева, израчунавање разних задатака и само писање бројева. Добро дошла нам је нарочито ири растварању бројева на јединице и десетице, што нас у усменом рачунању непрестано сусреће. Рад с коцкама до 20 мало односи времена; нешто више треба времена у раду до 100; у раду до 1000 отежано је манипулирање, али се окретан наставник тада може помоћи помоћу ђачком. Тим ђачким саучешћем изазваће се још јачи интерес у рачунању. Добре су стране ове рачунаљке, нарочито у раду до броја 20, што се на њој може јасно представити рашћење бројева у висину. Тако ће се у рачунским операцијама јасније уочити величина бројних једииака по висини, а лакше прегледати по ширини, што је најприродније, јер се тако сви предмети јављају у природи. Мишљење неких наставника, 1 даје лакше прегледати бројне количине на стварима у иоложеном правцу него ли у усправном, као што је случај на руској рачунаљци, није оправдано ни доследно. Насупрот томе, природније је и са физиолошког и психолошког гледишта оправданпје, да се бројне јединке прегледају у усправном положају, а њихов одношај у положеном. Ако би се усвојило гледиште да је нрактичније бројне јединке посматрати у положеном, а њихове односе у усправном положају, то не би одговарало положају предмета у природи, јер би у том случају ваљало њихове одношаје замишљати у ваздуху, а то не одговара истини. Подлога 2 у позадини за лакши рад на овој рачунаљци не може бити од штете са психолошког гледишта, какво мишљење постоји, јер су са иодлогом сви предмети око нас, изузимајући тице у лету, па ипак зато не губе представе готово ништа од своје јасности. Ова је рачунаљка за препоруку нарочито за ниже разреде и сиромашније школе. 4. За рад с већим бројевима, а нарочито за рад нреко 1000, нисмо досад ималн подесних рачунаљака. Бројањем зрневља и др. ситнијих предмета никако не могу деца доћи до прегледних бројних одношаја, као помоћу ове рачунаљке с ^рвцима, коју сам конструисао по нацрту вредног учитеља вежбаонице Учитељске 1Пколе у Јагодини, г. Јове Ми-
1 Ј. Петровић, Сложенија је, али боља није. »Педагошки Прегдед« 1902. стр. 140.
2 За подлогу може послужити школска табла, кад се на њу у потребној висини постави дашчида за повлачење призама и коцака. Табла је боља још и с тога, што се на њој могу рачунске операције писмено представити.