Просветни гласник

8

дросветни гласник

850. РЕДОВНИ САСТАНАК 28. гааја 1903. год. Били су : председник д -р В. Бавнћ; потпредседник € т . Ловчевпћ; редовни чланови : д-р Марко Т. Леко, д -р Стеван МарковиЦ д -р Драг. М. ПавловиЦ Ср. Ј. Стојковић, Л»уб. М. Лротић, Ђока Анђелковик и Момчило Иванић. Пословсв : Миладин И. Шеварли!.. I Прочитан је и примљен записник 849. састанка. II Прочитан је реФерат г. д-ра Петра Л.. Вукићевића, проФесора, о апарату: „Нова метода и справа, којом се може наћи Питагорин ноучак" од С. Мандића, који су поднели г.г. Пахер и Кисић, књижари и издавачи из Мостара, с молбом да се препоручи нашим просветним заводима. РеФерат г. д -ра Петра Л.. Вукићевића гдаси: Г^давном Просветном Савету, Прегледао сам апарат: „Нова метода и справа, којом се може наћи Питагорин поучак" и уз овај аиарат упуство под називом: „Ме1ћо<1е ип4 Аррага! гиг апвсћаиНсћеп Еп1\у1ске1ип§ <1ез Ру(:ћа{*ога1зсћеп Бећгза^геп, уоп 8. МапсПс", упућене ми, писмом Саветскпм од 16. маја прошле године СБр. 37, на преглед и реФерисање о томе: „за шта би се и у којим школама могао употребљавати овај апарат". Питагорино правило, о коме .је овде реч, долази међу најважнија планиметријска правила. Има више метода и начина, да се оно изведе. За свако извођење потребно је ученицима много претходне спреме, и то за планиме тријско извођењо: подударност и једнакост слика, а за рачунско извођење и сличност слика. И поред ваљане претходне ученичке сиреме, често се пута, у нижим разредима, за време извођења правила ученичка пажња јако расеје многобројним споредним линијама и узгредним закључивањима, да се главна ствар смете са ума, тако да ученик, најзад, прима, усваја правило као истпнито по доказу, али му не сагледа суштину, не увпђа га јасно и стварно; и за то му се цела ствар појављује необично сухопарна и наметна. Да се отклони та мана у наставн г. Мандић је смислио и конструјисао поменути апарат, којим се извођење Питагориног нравила врши очигледно и без многе претходне спреме. Треба ученик да зна само, шта је квадрат и правоугли троугао, и онда, с помоћу овога апарата, са два обртања и једним паралелним помицањем доводе се квадрати пад катетама у такав положај, да се може јасно закључити, да је њихов збир једнак са квадратом над хипотенузом. Г. Мандић је необично одушевљен очигледном наставом; но док у уптству методи о своме апарату посвећује свега три листа, шест страница, дотле на десет листа, двадесет страница цитира догледе најдризнатијих капацитета о потреби очигледности у настави. У предговору истиче да је овако т.ј. очигледно третирање Питагориног правила ново. То не стоји. Питагорино се пра-