Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ НРОСВЕТНОГ САВЕТА

9

вило изводило н изводи очигледно много нростијом направом од његова апарата, па име, са четпри слободна нодударна правоугла троугаонпка п једном квадратном таблом, чија је ивнца пљосни једнака са збиром оба катета, т.ј. са два обртања и једним паралелним помидањем Мандићев је апарат новина. Конструјисан је на основу оваког извођења (в. стр. 6.) : На странама правоуглог троугла — да се послужим пишчевим означењнма — аћс узмнмо нацртане квадрате се, ад и М (в. сл. 1). Обрнимо троугао ађс и с њиме утврђени квадрат се за 90° т.ј. доведимо их у тголожај сгја. За тим троугао а!)с и с њиме утврђени квадрат ад помавнимо паралелно таво да се страна сЂ поклапа са гћ т.ј. доведимо их у положај тгкк. У овоие новоме положају квадрати над катетама су један уз други, сабрани су, п њихов је збир једнак са квадратом над хипотепузом, јер имају: 1) заједнички део свјтМ>; 2) део аЂс катетног квадрата је = сјг хипотенузниог ввадрата, јер је то псти троугао само на другоме месту; и 3) део Шћ збира квадрата = гтћ хипотенузиног квадрата, јер је и то исти троугао само на другоме месту, ако се гтћ обрне за 90° око темена ћ поклаиа се са 1)1(1. Метода је потпуно исправна у педагошко-дпдактичном погледу. Апарату се може замерити само двоје: а) што се квадрати на странама иравоуглог троугла појављују као оквири а не као површине — пљоснп и б) што се паралелно номицање не врши олако и без запирања. И поред ових замерака апарат је г. Мандића добит за. наставу; може се с препоруком употребљавати за очигледно пзвођење Пптагориног правила у свима средњим школама, нарочито у нижим разредима, у којима се први пут изводи то нравило. 4. марта 1903. г. у Београду. Главном Просветном Савету захвалан на новерењу Д-р Пех. Л. Вукнћевић ироФесор. Нрема овоме реФерату г. ре®ерента Савет је одлучио: да се апарат „Нова метода и справа, којом се може наћи Питагорин поучак" од С. Мандића може употребљавати за очшмедно извођење Нитагориног правила у свима средњим шкодама, наротато у нижим разредима, у којима се први пут изводи то правило. Г. д-ру Петру Л. Вукићевићу, у име хонорара за реФеровање о овоме аиарату, одређено је двадесет (20) цинара. Ш Прочитани су реФерати г.г. Владимира Д. Стојановића и Димитрија Ј. Путниковића о Рачунаљки г. Ђорђа Енеасевића, учитеља из Ведике Кикинде, који је молио за одобрење да се ова његова Рачунаљка може уиотребљавати у нашим народним шкодама као помоћно средство при предавању ралуна. РеФерат г. Владимира Д. Стојановића гласи: Гиавном Просветном Савету Прегледао сам рачунаљку г. г Борђа Кнежевића, учитеља из Велике Кикинде (Угарска). Она није онако једноставна као руска. рачунаљка, зато је и рад њоме сложенији него првом. Али баш тнм она допуњује све оне недо-