Просветни гласник

388

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

гендија), ма да су од ране младости иаучиди немачки. Стога сам при својим минималним одредбама узео тај број немачке статистике у сразмери 1:2, и једну трећину прибројао сам к Немцима, а две трећине к Словепима. А само при максималној одредби допуштао сам могућност, да се цео тај број прирачуна к Словенима. То је дак' е тешкоћа при статистици немачке царевине. А како та ствар стоји у Русији и на Балкану ? У Русији је покушала влада тек године 1897 нрви пут, да састави званичну детаљну статистику и увела је тада рубрику народности на основу језика. Ну, резултати, до којих је влада дошла при састављању те статистике, таки су, да, према извештају који сам добио приватно, не могу ни изићи на јавност. И заиста та статистика још није издата, и ми се морамо задовољити са приближним званичним бројевима, који су уосталом, како ми се чини, доста вероватни. На Балкану међутим ствар стоји врло рђаво. Истина је, да у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Краљевини Србији и Кнежевини Бугарској иостоје многи статистички подаци од год. 1895—1900, али шта све то вреди, кад велики део Словена. стоји још под турским јармом, поглавито у Маћедонији л Румелнји, где никаке статистике нема, и где се морамо задовољити једино с приватним одредбама, које се међутим необично много међу собом разликују. Србин Гопчевић срачунао .је, да у Маћедонији има преко 2 милијуна Срба, Врбанић рачуна на милијун, међутим Кнчев признаје само 700 Срба! У осталом и у самој Србији српска званична статистика од год. 1896. рачуна 717 Бугара, док међутим Кнчев вели, да их у Србији има 250.000. Како се треба према томе понашати? Треба ли са свим нренебрећи званичну статистику, на се држати само приватне одредбе? Нема сумње, да су и при званичној и при приватној оцени познати српско-бугарски спорови имали велика утицаја... Даље је питање: хоћемо ли на Балкану убрајати у Словене оне Мухамеданце, који говоре српскиили бугарски, али који се чврсто држе ислама, икоји признају султана за своју главу и свога господара? Даље, ко данас пребраја Словене, не може пренебрећи велике колоније слоненске, које живе по разним крајевима Евроие, Азије, а поглавито у Америци. Ну, и у том смо упућени поглавито на приватне, па према том и на нетачне, оцене. А и кад би био тачно одређен број на пример чешких исељеника у Америци, питање је, колико од њих можемо заиста рачунати као Чехе у другој и трећој генерацији? Напослетку треба напоменути, да у неким крајевима није било пописа г. 1900. тако да стари је резултате морамо помоћу коеФицијената нормалнога прираштаја преносити на крај г. 1900. Сматрао сам за дужност горње ствари напоменути, да бих образложио, зашто снагу Словена на почетку 1901 године не прорачунавам, него само нагађам, зашто у опште иисам улазио у мање детаље и зашто