Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

387

и свесна, онда би било најбоље при иопису питати: „које сте народности?" Али то из познатих раздога није могућно. Стога су државе морале тражити друго обележје, које и поред потпуне необразованосги нојединаца даје довољпо мерило за одређевве њихове народности; на тај је начин у државама, где живи више народа, језик узет за најбоље обележје народности. Језик је дакле најбоље мерило и ако не апсолутно правидно. Ну сада је питаље: који језик? Да ли матерњи језик или језик, којим се обично говори? Ту је ствар врло тешко регаитн. Има случајева, где се човек у младости научи матерњем језику, али додније не осећа да припада тој народности, којој му је мати припадала; а има опет случајева, где је човек аринуђен, да говори туђим, нематерњим језиком (на пр. Чеси у немачким крајевима). На жалост, после петроградског статистичког конгреса узет је и \ Аустрији од г. 1880 као обележје народности не матерњи језик, всћ језик, којим се општи. На тај је начин, разуме се из спекулације, увучен у статистику један врло непоуздан и нетачан елемент. 1 А ако се узме јога у обзир нетачност пописивања, званично насиље власти и т. д., онда разуме се статистичка дата не могу се никад узети као потпуно тачна. Из тога узрока пописивање је било нарочито на штету сдовенских народности у Аустроугарској; с тога се често приватно статистичко нро цењивање у многом разликовало од званичне аустроугарске статистике. Ну, мало има потпуне контроле званичних дата. Најбољу контролу имају мала словенска племена: Кашуби, Лужички Срби, Ресијани. Али осим тих општих тешкоћа при попису на основу језика, у појединим земљама и државама немогућна је правилна и тачна одредба народности и због специјалних недостатака. У Немачкој на пр. отежава одредбу то, што статистика поред рубрике особа, које су означиле један језик као матерњи, има и рубрику за особе, које означавају два језика као матерњи: немачки и пољски, немачки и чегаки, немачки и лужичко-српски и т. д. Шта да се ради с тим бројем „двојезичара" при одредби народности? Словени их прибрајају к Словенима, Немац Јмгскб половину од целокупнога броја њнхова рачунао је као Немце, а половину као једнојезичне Словене. Делити тако на половину, као што чини Мгскз, мислим, да није ни најмање правилно. Ми потпуно можемо претпостављати, да је у томе броју ипак већина оних, који се и на даље осећају Словенима (нарочито интели1 У новије доба устао је ироти тога проФесојЈ немачког универзитета у Прагу Каисћћег^, захтевајући, да се при полису узме матерњи језик као обележје народности (Беи^зсће АгћеН 1902, 4). У том су смислу поднел.и дреддог и чешки посланици на царевинском већу 1902. год. ПроФ. Нидерле тај предлог унеколико донуљава, захтевајући, да статистика води посебно рачун о том, колико којим језиком оншти, али обележје за народност треба да буде матерњи језик.