Просветни гласник

386

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

КОЛИЕО ЈЕ БИЛ.0 СЛОВЕНА КРАЈЕМ 1900 — Бг. и. Шес1ег1е —

Јасно је, да према садашњим народносним приликама, кад непрестано око нас звуче гесла о борбп појединих народа па и читавих савеза народних, на пр. света германскога, романскога и словенскога, о борби, која већ настаје или која ће једном у будућности настати, има свој велики значај и проста, апсолутна снага народа. Тај прости број јесте главна ствар овакве расправе. Нема сумње, да Жнглез и Немац с радошћу објављују, да њихово илеме расте, као што опет на другој страни Француски патриота с болом објављује, да његово племе релативно опада. Ту је до душе у питању проста снага, најниже оружје у борби народа, али се ипак мора нризнати, да је то чинилац, с којим се у свакој борби унанред мора рачунати. Говори се и премишља се такође много о вековној борби, коју води Словенство с Германством, и која у будућности треба да реши питање о превласти над Европом. Ја овде нећу те теорије излагати и оцењивати, колико оне садржавају позитпвности, ма да би се о том могло много писати. Неоспорно је то, да таква борба још из давнина постоји. Словенство још од почетка своје историје стоји у борби против два фронта: германскога на западу и Финотуркотатарскога па истоку. Нсоспорно је и то, да ће борба, ако устраје, као што се чини, и даље, зависити не само од просте снаге бројне надмоћности, већ и од других средстава — како се сразмерно мали народ може оснажити видимо на Ииглеској — али ипак момент бројне снаге никад не губи своју важност. Нрема садашњим пописима народа лакше нам је доста тачно оценити бројну снагу народа; прелаз пак из XIX у XX век управо нас изазива, да разгледамо, како ствар сгоји: колико је на иочетку XX еголеГм Словена, а колико Нсмаца ? И поред читавога низа пописа, који се непрестано усавршавају, врло је тешко одговорити на питање, колико има данас Словена. Број се може само нагађати и то с доста великим интервалом. Ко ту ствар не бн јасно схватио, поучиће се заиста из потоњих навода. Основица пописа састоји се природно свуда у званичним датама, која утврђују народност. Али, у тим датама су велики недостаци и то двојаки. Пре свега народност се одређује према методи, која не одговара потпуно својој сврси. Ми добро знамо, да је народност појам веома сложен, који се по једном или два спољашња обележја не може изразити. На пример, не може се изразити само језиком. Којој ће народној групи ко припадати зависи од субјективне воље појединаца. Неконапр. говори инглески, али није и неће да буде Инглез. Кад би сви грађани једне државе били на таквом ступњу образованости, да им је воља јасна