Просветни гласник

НА.УКА И НАСТАВА

385

университетски ироФесори, како је њиховим ђадима необично тешко да унеколико иотпуно, тачно, објективно посматрају оно што треба да спазе на неком објекту из природе, на неком препарату, болесном стању ? Познато је и то до ког се крајњег степена развија слабост причања утисака спољњег света код људи од науке, који су упућени већином и л и једино на писане изводе. Па и историја уметности, која је у иајновије доба стекла много поштовања у школама, јак је доказ колико смо се спустили у ученост речи и слова. Да би се довршило образовање, мисли се да није потребно упутство у уметност и вежбање, него да је довољно саопштити имена, знаке и остале суве, спољашње податке, па да се стече разумевање уметности и уживање у њој. Па какав је од тога резултат? Да врло мали број људи заиста може посматрати једно уметничко дело и да у њему ужива. Особита је али лако разумљива појава да већина налази више интересовања у насловима, занисима и описима једног уметничког дела, него у њему самом. Речи читају се врло савесно, а дело се само површно погледа, тако да не изазове никакав ни осећај ни утисак. Ови примери довољно доказују како нам наша пажња на хартију и штампарско мастило, и примање материјала за образовање помоћу читања свуда даје знак место ствари, кору место језгре. Како да се избегне то зло? Никоји човек није данас у стању ограничити власт читања. Али, као што нојединац може да влада собом при бирању начина читања, тако је, нарочито у породици, могуће сачувати омладину згодним руковођењем њиховог рада, упућивањем њиховог интересовања на практичан рад и на ствари природног света, од опасности премногог читања. Али највише може ту учинити школа и спречити даље ширење тога зла. Наша деца, у погледу образовања њихових чулних представа, пролазе особиту Фазу развитка, који изазива помисао да нагае васпитање хоће да. их одвуче од посматрања у мрак и маглу. Тек што се у детета развије орган говора, дају му се речи место ствари, Фразе место осећаја. Ускоро за тим гласне речи претварају се у мртва слова, док, извежбаношћу, и она изгубе своје чврсте облике, и деца пливају по мору сливених слова као да су она њихов прави свет. Школа, с тога, треба да у првој години даЈе деци образовање чула, говора, мишљења и осећања, више него вештину читања и писања, која заузима већину одређеног времена за насгаву, а која, инак, поред свега нанретка метода, остаје само механичан рад. »Р. М.« 42. Но Немачком М.