Просветни гласник

396

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

већи на свету — и назвали су га Викторија, ио имену ондашње краљиде Енглеске. Овај водопад је и више од два пута већи од онога Нијагарског у Сев. Америци. Дугачак је 1610 метара., а његова целокупна висина је 127 метара. Снага водене масе на њему израчуиата је у средњу руку на 35 милиона коњских снага или 2625 милиона килограмо —• метара. Кад би се сва његова снага могла успешно прикупити, могла би покретати сву машинерију која се у целој Африци налазп. Пошто се последњих година испитала околина овога водопада, па се нашло да има вр/ш богатих слојева каменога угљла, и руда сребра, бакра и т. д. па так има доста и злата, то се у велико почело мислити да се снага овога водопада корисно лримени. И у изгледу је да ће се около реке Замбезе развити велика и ненадмашна индустрија, тим пре, што се прави железница почев од Кап колоније, у правцу ка северу. Иста ће пролазити преко Замбезе мимо водопад Викторију па на север до ЈКаира у Египту. Целокупна пруга ове железнице пројектована је и износи 10080 километара; а већ ј& скоро половина овог великог носла извршена (5638 километара није још израђено). Н. В. * Фрапцуско н енглеско школовање — ПроФесори*париског лицеја Ликанал, једне од најбољих државннх гимназија француских, отпочели су недавно издавати један месечии часопис, „Хе 1,усее 1<акапа1 АсГа е< Сгез^а", који треба да нослужи као орган самога завода, да буде пека врста месечног извештаја о стању и раду тога завода. Па листу раде проФесори и ђаци те гимназије, и у првом броју тога журнала, налази се интересантан чланчић једног матуранта, Енглеза по народности, који је последњу годину свога гимназпског школовања довршио у том Француском заводу. Тај млади Енглез, Сиднеј КлиФорд, пише о својим утисцима што их је добио у лицеју Лаканалц, па градећи уноређење између енглеских п Францускнх гимназија н њихових уређења пише ово: Држим да ће бити од ннтереса да прнкупим и средим своје утиске и да изнесем у чем је битна разлика између енглеских и Француских средњих школа, у тренутку кад остављам овај завод у коме сам нријатно провео последњих десет месеци и у коме сам нашао тако иријатељски иријем. Ја ћу најпре што рећи о самим зградама и о унутрашњем животу школском, па после о играма и о самом карактеру ученичком. У Енглеској школске су зграде уопште старе. Каква грдна разлика између енглеских зграда и ове дивне зграде у којој је смештен лицеј Лаканал и која је, пре неколико година, нарочито за школу и зидана. Учионица н разреда у енглеским зградама има обично врло много. Хаци уче и своје задатке раде у нарочито за то одређеним дворницама (салама), пространим и добро нроветреним одајама које се зими лепо и пријатно загревају. Собе за спавање су — јер су у Енглеској средње школе интернати — тако исто леие и простране, ма да, не тако велике као овде, те у место по 25 ученика, У једној соби спава највише 10 до 12 ђака. Један између тих ђака обично најстарији и најпаметнији, зове се старешина собе или капетан; он је одговоран за ред н за све своје другове, те с тога има над њима и нраво кажњавања; али он то своје право ретко врши, јер га сви другови слушају. У Француској већ није тако. Овде већ ђаци не би добровољно слушали свога друга који би им што наређивао и заповедао, те с тога надзор над ученицима врше нарочити наставницн (гереШеигз) којнх у Енглеској нема.