Просветни гласник

Б Е Л Б Ш К Е

397

У већини бнглеских шгкола, сваки старији ђак има свој]" нарочиту собиц]", ту се он сирема и учи, ту спава, и ту проводи скоро све своје време. Те су собе често удешене веома уметнички укусно: по зидовима су лепе слике, ту су Фотеље од лепих тканина, ту библиотека и т. д. Овде, у лицеју Лаканалу, тек се сад ради на томе, да се за ученике начине нарочите собице; али је то тек у току, па с тога нећу о томе ни говорити. За ученичке игре рећи ћу то, да се у Енглеској игре — спортови сматрају као обавезан посао. Сваког се дана ученик мора мало играти, сем ако га лекар није тога ослободио; сваког дана после подне ученици иду у поље, одређено за игру, и ту у игри нроведу сат, два. ПроФесори их прате и обучавају их играма и да их врше по правилима. Народне су игре у Енглеској .лети крикет, а зими дзутбал. Два пут недељно су утакмице између појединих играчких дужина, оближњих школа. Сада се и у Француским шволама ночиље више радити на ученичким играма и држим да ће у овом погледу за коју годину у Француској бити као и код нас. У свакој енглеској средњој школи има и купатило за пливање, док тога овде, у Лаканалу нема. Овде се сваке недеље ђаци купају у кадама и нод млаким душевима, али то купаве није тако пријатно као у великим басенима за пливање. Француски ђаци раде много гимнастику на справама, и у томе су од нас одмакли! Што се тиче ученичких карактера ова два народа, поред сличности има н велике разлике. Французи су у друштву обично весели, безбрижни, великодушни; Енглези су више озбиљни, послушнији су правилима и наредбама и ■својим старијима се више покоравају. Отуда у Француским школама проФесори морају много више да воде надзор над ученицима, а у Енглеској су ђаци много сдободнији и остављени сами себи. У Енглеској проФесори не морају да прате ђаке у љиховим шетњама по пољу или по вароши, па ипак мало би ко ту слободу злоупотребио, и што неупутно учинио. Казне су једнаке и овде и тамо, сем што у Енглеској има и „пацака" удараца штапићем по руци, што млади Енглези сасвим спокојно подносе а што се у Француској не би могло трпети. * У ирилог Архимедовом прпнципу — Свако тело утоиљеио у коју било течност или гас, трии известан иотисак у иравцу одоздо на више и тај иотисак је једнак тежини истиснуте течности односно истиснутог гаса. Другим речихма: Тело потоиљено у неку течност или који гас изгуби од своје тежине онолико колико је тешка истиснута течност односно истиенути гас. Истинитост овог Архимедовог принципа, за случај кад се тело потопи у неку течност доказује се врло просто и разумљиво помоћу хидростатичних теразија — употребом два ваљка исте запремине, од којих је једаи шунаљ а други компактан. Али за доказ истинитости истога принципа у сдучају кад се тедо утапа у какав гас, до сада се употребљавао околишни пут помоћу бароскоиа. Оставл>ајући на страну тешкоће около извођења доказа помоћу бароскопа, мора се признати, да је метод за децу тешко схватљив и неразумљив, а нарочито ради оног истраживања разлике два иотиска кугада неједнаких запремина што су под звоном за разређиваве ваздуха.