Просветни гласник
398
просветни гласник
Пре хри године проФесор једног универзитета у Француској Т. Ме1га1 г уиотребио је и за овај случај хидростатичне теразије и то исто онако просто и разумљиво као и нри потапању тела у течност, а ево како: ОбеСио је о један тас хидростатичних теразија две стаклене лопте једнаких заиремина и то једну испод друге. Горњу је лопту снабдео једном отвореном цевљу, кроз коју може усути какав гас тежи од ваздуха, а доњу је лопту добро затворио и спустио у отворен и простран стаклени суд, који је пјн ваздуха као и обе лопте. Нотом је изједначио равнотежу мећући на други тас потребну дару. Кад је постигао равнотежу, усуо је у доњи стаклени суд кроз шупљу цев угљен - диоксида (С0 2 ) толико да је доња лопта до свога грлића била у њему утопљена. Пошто је угљени диокснд тежи од ваздуха, то му се одмах покварила равнотежа, јер је тас са даром претегао. Овоме је без сумње узрок потисак на лопту одоздо на више. Тада је кроз цев напунио и горњу лоиту истим гасом (С0 2 ), и равнотежа се опет повратила. Тиме је доказ потпуно изведен истим методом и истом јасноћом као и за тела потопљена у течност. Опит је још очевиднији, кад се у место угљен-диоксида употреби хлор, који је знатно тежи и од самог угљен-диоксида, а при том је хлор н обојадисан — жућкасто зелено -— па се може и сваки моменат при опиту лепо запазити. Ма да је овај метод истоветан с оним ко.јим се и Архимед послужио за тела, ипак је прошло преко 2000 година до његове иримене и на гасове Н. В. * Шта кошта увелпчавнње брзипе једне окелнске ла1>е — Енглези завидљиво носматрају Немце што су од пре неколико година отели првенство у брзини вожње по Атланском Океану. Ова се завидљивост у последње време нриметила тим, што је дошло до измирења и споразума између енглеског поморског савеза ..V Атггате АпдГагзе" и великог друштва „Сотрадт СипагА" из Ливерпул-а. Према овоме споразуму друштво СипагА прави неколико нових лађа, које ће имати брзину по 12,5 м. у секунди т.ј. 45 Км. на сат (25 поеисЈв = 25 пута по 15 м. за пола минута). Ове ће лађе бвти за 1 до 1,5 м. брже у секунди од најбржих лађа које су данас у служби по Атланскоме Океану ЂетзсШапЛ н КаГзег \\1Ше1т II. Поводом овог споразума извршено је занимљиво проучавање у каквој зависности стоји конструкција лађе с једне и увећање трошкова с друге стране за свако увеличање брзике од 0,5 метара у секунди. Узели су као иримор једну лађу која иутује преко Атланског Океана брзином од 10 м. у секунди (20 поеиДб) или 36 Км. на сат. Њезина дужина мора бнти около 180 м., а маншна од 19.000 коњских снага. Овака лаЗја кошта около 8,750.000 динара. Годишње њезино издржавање у служби кошта до 225.000 динара. Друга лађа, која хоће да има брзину 11,5 м. у секунди или 41 Км. и 400 м. на сат (23 поеиЛб), мора бити дугачка 210 м. са машином од 30.000 коњских снага; коштала би около 14,375.000 дин. а годишњи трошкови около љезиног одржавања у служби били би 1,700.000 динара. Настављајући поступно израчунавање нашло се, да нове лађе које ће направити друштво Сипагп , са брзином од 12,5 м. у секунди или 45 Км. на сат (25 поеиЉ) морају бити дугачке по 228,75 м., са машинама од 50.000