Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

399

ковских снага, свака ће коштати по 25 милионадин., а годишње издржавање у служби по Океану сваке од њих биће по 3,760.000 динара. Ако би се на тај начин хтела повисити брзина. још само за 0,5 м."т.ј. да буде 13 м. у секунди (26 поеш1б) требало би повисити дужину лађе за 6,05 м. и снагу њезине машине за 16.000 коњских снага; то јест лађа би морала бити дугачка 234,80 м., а снага. њезине машине 66.000 коњских снага. Овим увеличањем лађе увеличала би се и њезина моћ оптерећења за 3.000 тона, али би се тим увелнчала и њезина потрошња у каменом угљу за само један прелаз преко Атланског Океана са 1250 тона. Према томе добит у њезпној моћности да носи већи терет била би ништавна, а на против одржававе њезино у служби коштало би годишње 6 милиона динара. Још то није све. Број људи који су неопходно потребнн за радове около машине, за ложење, чишћење, подмазивање и т. д. на првој лађи са брзином од 10 м. у секунди, мора бити около 100. На другој лађи са брзином од 11,5 м. у секунди мора их бити около 150. На трећој лађи са брзином од 12,5 м. 260; а на лађи са. брзином од 13 м. у секунди или 46 Км. и 800 м. на сат (26 поеиЉ) мора бити 360 људи за рад. Из овога се види каквом увеличавању трошкова води борба около повећања брзине океанских лађа, а особито кад се боре около постизања највеће брзине, која би се могла постићи. Оама Енглеска држава узела је учашћа у овој утакмнци и понудила је друштву Сипагп велику новчану помоћ само да оствари свој пројект и да направи неколико лађа које ће бити брже од најбржих на свету. Н. В. * Како дејствује змијски отров на саме отровнице — Још пре 100 година природњак Фонтан испитивао-је како змијски отров дејствује на саме отровнице, па је дошао до закључка, да оне не подлеже никаквој опасности од рана, које би уједом једна другој нанеле, па следствено да змијски отров није опасан за змије истога рода. Али у последње време извесни природњаци оспоравају Фонтаново тврђење, јер се и змије могу тровати својим сопственим отровом. Да би се једном дошло до праве истине у овоме питању, Француски природњак ЈР МваИх нредузео је многобројне опите при којима је убризгавао самим отровницама по разним деловима тела постепено све веће и веће количине њиховог отрова. И нашао је да их може умртвити, ади само количином отрова од 500 до 600 пута већом него што би требала за животињу истога волумена а друге врсте, на пример за каквог глодара као за индиско прасе. На против, ако се змијски отров убризга у змијске лубањске шупљине, она угине од много мање количине. Довољно је само 50 до 60 пута већа количина отрова за змију него за. индиско ирасе. Према томе, отровна змија лако може подлећи у борби са змијом свога рода, само ако добије неколико убода отровних зуби у главу. Али, пошто су лубањске кости код отровнида необично тврде, то су и ти случајеви врло ретки. Из овога се види, да је природа обдарила отровнице отровом који у главноме није опасан за њих саме. Дакле и змије подлеже општем природном правилу, да оружје које животињама служи за одбрану и за набавку храпе,. не може да буде убитачно ни опасно за њих саме. Н. В.