Просветни гласник

ОДГОВОР М. ВАСИЋУ

403;

буду хтели признати, да оии нису у стању регаавати и таква цитања. У том случају ми им радо иогрешку праштамо". (Шта би то управо имало да значи г ја не знам). Међутим код нас нема ни спомена од какве контрадикције.. Речи <1ез ћеЈ*. 3 Јаћгћ." не значе да су слова резана у 3. в., него да су по карактеру као слова резана у 3. веку, као што нпр. „обучен у одело 15. вЛ не значи „обучен у одело које је скројено 15. в.", него „обучен у одело какво се носило у 15 в.". В. наставља овако: „Али још лепша је логика самог г. Вулића којом се он послужио да нам овај натпис коментарише, (ово је В-ва интерпункциј а) он вели: „Овај натпис можда није антички. него је ФалсиФикат. У случају да није тако, ЕсНипа у р. 1 могло би бити име једног, а оно ег у 2 р. остатак од имена дрзтог дедиканта". Овај галиматијас треба да значи оно, што је г. Вулић узео из Премерштајновог тумачења у Ведћ1аи-у, које овако каже: „ЕсНипа" (2. 1) (1игИе, теепн П1сћ<; §гоће Уегбсћгедћип^ уогНед!; Едзеппаћше Дез ејпеп Бе|Нкап1еп вет...."; дакле у случају да у писаљу (писању?) речи „ЕсПипа* каменорезац (нико други до каменорезац?) није никакву грубу правописну (зна ли В. шта је правопис?) погрешку учинио, онда би се та реч као таква (као таква?) смела сматрати као особно име једног дедиканта; а не како је г. Вулић тврдио да у случају, ако натпис није Фалсификат да би се онда „ЕсИипа" има („да се има" или „да би се имало"?) сматрати као име једног дедиканта. Ово јс јасан доказ, да г. Вулић не рат зз т ме чак ни смисао онога што је он на немачком прочитао". Интересатно је ово место. В. каже „има се (односно „имало би се) сматрати" где сам ја рекао „ могло би бити," као да је то двоје исто. Он назива мој текст галиматијас, али не показује ни једпом речцом у чему се ту бесмислица састоји.. Њему су без смисла речи јасне као дан. Према веговом мишљењу, ја сам превео, али погрешно, оно што он цитира на немачком. Он тврди да сам ја то хтео рећи; међутим ја сам хтео рећи (и рекао сам) нешто сасвим друго:. ,Ако натпис није модерни ФалсиФикат, те се о њему може говорити у једној збирци античких сиоменика (та мисао налази се и у нем. издању, само прећутно}: ЕШипа могло би бити (из више разлога то није сигурно; један се од њих помиње у нем. тексту — УегасћгеГћип^) нме једног дедиканта". По њему, ја не знам шта је УегбсћгеЉин^, ја мислим да то значи ФалсиФикат" и ако знам да се „ФалсиФикат" каже Еа1бсћип§ (та се реч налази један-два. реда исиод речи УегбсћгеЉип^), ја нисам приметио да се услов „\ усш 1 пГсћ! §гоће У. уогНе$1" односи само на питање о том шта је ЕсШша (јер како друкчије да се разуме то што се код мене речи „у случају да није тако", за које В. важе да су превод тих нем. речи, не односе само на ЕсИипа него и на оно ег у 2. реду?). У мом „Додатку" II ја сам издао један натпис који каже да је олтар^ на коме се он налази неки Аполонид заветовао, кад је био чиновник у парпнарници У121апи5 (отпр. дан. Вучитрн), а подигао, кад је био чиновник царинске станице Еатис!. Тексту тог натппса додао сам ове речи: „Дедикант