Просветни гласник

404

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИВ

Аполонид заветовао се био још као чиновник даринске станице Лчгјашм, одакле је дошао у станицу Батш!, да ће подићи ову ару; такви лремештени цариници обично испуњују завет у месту одакле су премештени..." и после једне ретенице од седам реди продужио сам овако: „Станица 1_,атис1.. је јамачно била на месту где је наш натпис нађен" (дакле близу Куманова). Најпре Ј. Томић, а сад В. нашли су овде један апсурд, једну страшну контрадикцију и шта ја знам. Како можеш тврдити, узвикују ми они, да су цариници увек подизали своје заветно камење у месту одакле су премештени, кад наш натпис каже да је Аполонид испунио завет у месту куда је премештен? "Читаоци виде у чему је ствар: мојим речима о том где су иремештени цариници постављали своје заветно камеље приписује се смисао који оне немају, Јер ја нисам рекао „увек", него „обично". На жалост, с тиме нисмо свршили говор о овој тачки В-е критике. Ја сам узео у дужност да, још једанпут, изнесем књижевничке и научничке особине мог критичара, и зато морам да ■наведем све што он каже на том месту, јер је тај пасаж по стшшзацији и логици јединствен у нашој књижевности. Он гласи: „Својим коментаром уз овај исти натпис документовао је г. ВулиК не само своју огромну конфузност, 1 него још и то, да он ни своје рођене поставке (поставка?) не уме да примени (ја нисам имао ништа да примењујем) на конкретном иримеру (зар се моја конфузност не састојн у томе што не умем да применим своје „поставке" на датом примеру?). Онвели: „такви премештени цариници обично испуњују завет у месту одакле су премештени", па онда мало даље вели да је та (која?) станица 1,атис1 „јамачно бнла на месту где је наш натпис нађен". Г. Вулићу ставите и сами ове две горње реченице једну поред друге, па онда добро промислите, да ли оне једна поред друге могу постојати (Дабогме да оне могу „постојати" једна поред друге. В. је -хтео да каже нешто сасвим друго но што је рекао. Ове његове речи немају никаква смисла). Ви то (шта?) не појмите и не разумете (појмити и разумети овде није исто). Да Вам дакле помогнемо. Кад Ви поставите(?) и утвр.дите (и то није исто) најпре то, да чиновници (ваљда царински?) свој завет испуњују обично у месту одакле су премештени, то бисте на месту где је натпис нађен могли тражити само станицу У)21агшз, пошто је Аполонид из Л 7 шапик-а премештен. (Ја сам рекао јасно да су цариници обично подизали споменике какав је Аполонндов у месту одакле су премештени, и, ирема томе, моје речи не морају обухватати и наш случај. В. очевидно узима реч „обично" у смислу „увек", као што је то раније учинио Ј. Томић. Како су они могли тако погрешно разумети мој став, доиста је право чудо. А шта да кажемо, што В. мисли да сам ја. кад сам утврдио да су цариници увек — претпо■стављам да сам тако рекао — постављали заветно камење у месту одакле су лремештени, да сам ја, кажем, могао на месту где је наш натпис нађен тра-

1 Ја сам рекао за В-а, критикујући његову »Славу«, у »Срп. Књ. Гласн.« за -1902, да је он необично конфузан!