Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

337

дошло). — Ова пријатна служба спада по свима школама у наддеашост управникову; у Француској нема школских унравника, који би по ову цену примшш и сто, па и стопедесет хиљада годишње награде. — У основи и по правиду прут је за све па и за најодраслије; ал и се он у животу употребљује као казнено средство само према мањим и средњим ђацима. — Чудновато је, да шибе у ииглеским шкодама нису непопуларна ствар; у Чартерхаузу су се ире педесет година ђаци побунпли на глас да ће шиба да се замени новчангш казнама и внкали су: „доло ■с новнаном казном! живео прут!", па су се сутра дан с тога наново унознали с олиљеним шибама. ПроФесори скојима сам говорио налазе, да ова казна не унижава, да шта више развија у ученику стојичку хра-брост; по њиховом мишљењу ударци су ириродно средство за сузбијање ненослушности; довољно је да ии јавно мњење не придаје никакво обележје стида. и да увреду не осети онај који их извуче. Под вдашћу 1н>ас1-таз1ег-а разредне старешине имају право да се послуже истим средством при кажњавању; они шта вшне носе собом штап по извесним школама, и често се њиме служе. Овде нам ваља говорити о једној прилично зазорној установи о тзв. 'адуту-у, или обвези млађих ђака да буду слуге код старијих; она је преиначена и ублажена у Харау, у Рогбију иујош неким заводима; али она остаје сама по себи увек рђава, јер је то школа свирепости и грубости, те гони инглеско дете на страну којој и иначе тежи, тј. свима изгредима, који се слажу с енергичним, наираситим, грубим и тиранским темиераментом. Једна госпођа између наших нознаница, која је истина туђинског порекла, није могла да се реши, да свога сина повери овом систему јадутд-а, те га је с тога послала у један Француски лицеј. По службеннм истраживањима малишани су овде у школама слуге и робови. 1 Сваки старији ђак има више њих, који су дужни трчкарати и доносити му ситнице из града, мести му собу, брисати му светњаке, нржити му хлеб и сир, будити га у одређени час, бити му на руци при његовим играма, често и по два и три часа на дан, трчати за његовим лоптама и доносити му их, бити му на услузи за све време док ради и угађати његовим ћудима. „У вестаинстерском колежу живот питомца прве године право је и непрекидно ропство, те му је немогуће да нађе погребно време за учење. Ја тврдим, вели један од посматрача, да млади интомац нема ни једног тренутка од 1 јануара па до 31 декембра у коме би био обезбеђен од узнемиривања. Још у три и по часа у јутру устају два најмдађа између њих сваки дан по реду да заложе пећи, да загреју воду и да пробуде оне између старијих, који су им дали наредбу у том смислу. Често старији, који је пробуђен у четири, устаје тек у

1 Видети Бето§ео1; е! Моп (;исс1, 1. ск. стр. 49 а уз то и често навођепи ромаи Т>т Вгоипв 8сћоо1 Ђаув.