Просветни гласник

338 ПРОСВКТНН ГЛАСНИК

седам или чак и у седам и по часова; у таквом случају га треба непрестано подстицати од пола часа до пола часа.... Овај кулук пада на свако дете по два или три пута на недељу. — Додајте к томе све дневне и вечерње кулуке. „Старији пију врло радо чај; треба им га спремати и служити три пута за једно вече, што у осталом не бива на уштрб ка<г>е. Свака два минута треба наливати у ибричић...." Један од очевидаца прича, да је суботом у вече, кад вестминстерски ученици иду својим кућама, његов син био тако изнурен од неспавања, да ничега за њ није било хитнијег кад дође својима него да легне и спава. — Да би одржали овако потпуну и тачну покорност старији се ученици служе и свирепошћу. „Шамари и удари ногом код њих су сасвим обична појава и љубазност; они се чак и не убројавају у казне ... У први степен нравих казна долазе тако звани „систематски шамари"; при њима кривац треба да стане опружених руку низ тело пред својим старијим и да му пружи образе, да му овај пришије дванаестину шамара наизменце по десном и левом". Други пут опет он има да пружи шаку по столу, а старији га удара дрвеним ножем по надланици и по подланици, по кад и кад чак дотле док из руке не бризне крв*. За тим долази батинање, и најпосле две врсте „чињења кожа". Дете ударају машком по листовима, докле се нога не надује и крв не потече. Он намести ногу на висок слевак, пачињен у висини стола; извршилац се поизмакне за две три стопе, па онда замахне и удара по разголићеном делу тела. „Причали су ми, вели једап известилац, о два три случаја, где су децу тукли тако страшно, да су се за дуже време морала уздржавати од игара и од свих других вежбања". — Тома Брауна су замотавали у једну љуљашку, па су га завитлавали тако јако, да .је ногама ударао о таван. — Кад је једног дана одбио да прода великима једну срећку, ухватили су га и положили су га поред наложеног огњишта и пекли су га (у правом, буквалном смислу речи) тако, да је већ хтео да се онесвести. Случај се стварно десио, и у роману је изнет истинит доживљај. Исто тако одвратних појединости има у животописима Копера, Лорда Бајрона и Роберта Иила. — Несумњиво је да су црте које су изнете најтамније, а како су Инглези упорни и издржљиви у погледу на реФорме, ова ће слика бивати с временом све блажа, Утисак међутим остаје врло непрнјатан чак и уз претпоставку да се реФорма изведе; јер школа у којој се тако управља, даје у суштини слику првобитног друштва, у коме сила влада готово без надзора и ограничења, а то још тим пре и тим више, што потиштени неће да одају своје угњетаче из частољубља. Учитељ се ту меша што је могуће мање; он није као код нас вечни представник човечности и правде; врло је редак случај, да се њему или савету старијих подносе жалбе у овом погдеду, па и то се дешава само у мањем броју школа. Слаби и мали су остављени самима себи, и ништа им друго не остаје већ да трпе и чекају. Какво међутим може бити веће искушење за снажног младића