Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

339

од власти и ирава да удари! Није добро повлађивати нагонима за господарењеи и злостављањем. Они су по својој природи злоупотребљиви, прохтевима изазивљу један други; а једни удари повлаче за собом друге; никад човеку не треба дати придике да постане деспот и џедат. — Узев све скупа овако схваћено образовање није без сличности с лакедемонским; оно очвршћава тело и прекаљује карактер; али колико ја могу да прозрсм у њ, оно се често завршује стварањем убојида и људи од спорта. Природно је да при оваквој владавипи душевна нега мора трпетп. „Гледајући, како су ови младићи готовн да жртвују све за крикет; посматрајући како они посвећују овоме низ часова диевно и како му приступају с одушевљењем, које не стоји ни у каквој сразмери с оним што га уносе у своје послове; видећи да је дух њнхов у толикој мери обузет њиме, да они о крикету једино и говоре и мисле н сањају, — није чудо што има много људи, ко.ји ово.ј маипји за мускулозношЛу пршгасују страшну спротињу у интелектуалним ресултатима, које добијамо." Овако је писао сам Г. Фарар, проФесор у Харау ( Жизаеит 1867), на кога се позивају г.г. Деможо и Монтучи. — Једна мана, које код нас у Француској нема, а која се овде објашњава надмоћијем физичког над моралним, јесте и прождрљивост, нарочито жеђ за вином; и један од узрока којима се заслужују батине налази се у пијанству; многи се међу њима наждеравају и јелом и пићем, те ћете ту наићи и на преране пијанице. Настава опет није удешена тако, како би била у стању да потискује ове грубе укусе. У њој нема ничега што би привлачило; с тога млади људи и не гледају на њу другојаче него као на неки кулук; у њој има врло мало лепог и књижевног, јер је готово сва техничка. Гади се нарочито на томе да се добро научи грчки и латински, да се на оба језика може правилно писати како у слободном тако и у везаном слогу, у стиху; и доиста. најприљежнији и најјачи успевају у овом помоћу вежбања свога памћења и после многог рада. — У једном погледу, а то је у знању грчког и латинског, они су јачн од ученика наших лицеја; ја имам у рукама једну свеску награђених задатака, у којима су призори из Шекспира преведени на грчки у стилу Софокловог јамба, и то врло добро. — Али ми се чини да су у другим стварима много слабији. Љихов латински није ни у стиху ни у прози тако елегантан ни онако чист, као што га има у добрим саставима наших ђака из седмог разреда гимназије. Изгледа даонинезнају праву историју: они причају легенде о Курцију и Гегулу као истините догађаје. Они расправљају о јунаштву и средњем веку у општим; неодређеним Фразама, као што се чинило по нашим старим свеучилиштима. Изгледа, као да они не запажају разлике у наравима, осећајима, мислима и карактерима, које повлаче за собом токови столећа. Они као да нису читали дела правих исгоричара: једног Тијерија, једног Мишлеа, једног Гизоа, као што чине наши бољи ђаци. У опште је у њих мало мисли; кад се изузму