Просветни гласник

340

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дневна практична питања н пптања савремене политике, онда је у евему осталом јачи од њих какав ученик седмог разреда наших гимназија. Они су читали много класичног текста, али је објашњење које им се о њему даје просто граматичко и позитивно. Ту се не полаже на то, да се истакне лепота прочитаног места, деликатност стила или патетичност положаја; не указује се на начин иигачевог рада, на особине његовог дара и на окретност његовог духа; све то остаје нејасно и неодређено. Наставник не говори ученицима као критичар људима од укуса; он се не труди да изоттри њихов књижевни такт; не тумачи им и не објашњује велике писце своје земље. — Исто то бива и у математици 1 ; и овде се предају више Формуле него дух. Нриручна књига из Геометрије је увек Еуклидов текст, који се учи на памет, па се тако и изговори; разум и разлагање долазе тек на друго место. „Врло често се овом насгавом тежи једино томе, да се образују јелинисти и рачунџије." На против Француски младић, коме је деветнаест година, имаће опште образовање, ваздан назрелих крупнијих мисли, понешто личних погледа, одлучну паклоност према извесним писцима и према овој или оној врсти сгила; ако је бистар, а уз то приљежно учио, он ће већ почињати да има и понеке своје теорије, своје и ако још магловите погледе на лепоту, своје гледшнте у историји и у философији ; ако ништа друго, онда ће бар осећати, да ту има великих питања од оппггег значаја, и о којима је потребно да он буде на чисто или да бар има јасне нојмове. Та је потреба тим јача, што је око њега, у целом ваздуху, скептицизам, што је, у највише случајева, изгубио своја религиозна веровања; пошто ни једном учењу које се у опште намеће или прима иије сврха да заустави полет још неочврслог његовог духа, и пошто је принуђен да тражи сам и пристаниште и котву, ако у њему жели да се усидри. Већина одличних Инглеза које сам овде познао сматрали су своје образовање у вишим гимназијама (колежима) па и на свеучилиштима као просту припрему, као гимнастику, 1гашш§ (вежбање) нажње и памћења, и нису у њему гледали ништа друго. , Попгго би одатле изишли, говорили су ми, морали смо прсиначавати или из нова отпочињатн сами собом своју спрему, и тек тако смо догали до сазнања у философији, историји, политичкој економији, приро^ним наукама, уметностима и књнжевности." — Опажају се почеци поправљања овога недостатка, јер се данас тежи да се круг наставе проншри; али је овај још увек тесан: његова средсредна тачка је још увек у Еуклиду и СаФОФСком сгиху. Последица је од тога, да дух долази позније до општих погледа, пошто лаганије сазрева. Последња још појединост, која помаже да се попуни обележавање разлике између ове две земље, узев у средњу руку трошкове једног

1 Вид. ј ОетодеоГ еГ МопГиссГ, («4. стр. 119—121).