Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

341

ђака у Харау износе двеста Фунти стерлинга годишње. Колико је код нас у Француској родитеља, који би могли одвајати годишње пет хиљада динара на образовање једног сина? — Какав чиновник, какав човек који се дао на тако зване слободпе позиве, зарађује у Франдуској понајчешће три хиљаде динара кад му је тридесет, а пет хиљада кад му је педесет година, а готово по правилу та се зарада допуњује врло скромним дохоцима с друге стране. У накнаду за то њега образовање његовог сина у колежу стаје сало хиљаду динара годишње, четири стотине у каквој мањој семинарији, а уз то има много благодејања која даје држава. Могло би се по моме нахођењу срачунати, да класично образовање једног младића етаје родитеље пет нута лање у Француској него у Инглеској. — Они сами причају, да је један од њихових народних порока у навици претераног трогаења. У погледу на основно образовање Парламенат је доделио потпору само за 8500 школа; у Француској се ова додељује за 25000 школа. Њоме се потпуно основно образују 1,500.000 деце у Француској на место 950.000 у Инглеској. Арнолд је израчунао, „да издаци око издржавања школа и управе у истима стају у Француској четири пута мање него у Инглеској, уз сразмерност у свима правцнма". — Б. ми вели да слушалац универзитета у ОксФорду, камо се крећем сутра као и по другим свеучилиштима, троши просечно триста Фунти стерлннга годишње; међутим је двеста ФунтИ довољно за његов живот и издржавање; принуђени да штеде по неки живе и с по сто Фуната. Писац дела Тот Вгогоп а1 Ох/"огс1 наводи једног врдо сиромашног ђака, који је састављао крај с крајем са седамдесет и пет Фунти стерлинга, али је истниа имао бесидатан стан, а осим тога су га другови ирезирали због тог његовог подожпја. У Француској би могао са свим добро живети ђак, који би имао бесилатан стан и уз то седамдесет и пет ®уната (1875 динара) годишње: многи између паших ђака иробијају се и с по 1500 динара годин!ње, а ни најбогатијем ни на памет не пада, да с тога презре своје сиромашније другове.

Ево ме у ОксФорду с једним од суплената (М1отс), који одговара на сва моја питања са особитом готовошћу и љубазношћу. Ми смо у врту пуном цвећа; поред овога је одвојена зидана башта засађена зел.ени: и једно и друго иду уз кућу у којој станује један проФесор; за човека од науке не може се замислити срећнији и поетичнији стан. Ја ћу. се на ово још вратити; одмах ћу овде исписати наш разговор. Оксфорд је скуп од двадесет и четири кол.ежа 1 или одвојене, независне задужбине, од којих свака има у средњу руку, иетнаест хиљада фунти стердинга годишњег дохотка; Магдаленин Колеж има четрдесет

1 Пет великих дворана (ћаив), деветнаеет колежа и једаи нови, Еемблов, који се сад довршује.