Просветни гласник

НДУКА И НАСТАВА

343

■буду у капели, у пет часова на ручку у дворани (ћа11), да се по излазу враћају у завод најдаље до девет часова у вече и да у опште изјутра раде под руководством разредних наставника, а после подне да иду бар на једно предавање. Прекршаји школских правила уписују се у књигу и за њих се кажњава, нарочито ако се понављају. Повратак у завод после девет часова образује погрешку, повратак но поноћи тешку кривицу; а ко би преноћио ван завода врло би се тешко огрешио. Казне су по извесним колежима новчапе и износе пет шидинга до једне Фунте; по другима краћи или дужи домаћи задаци, а понајчешће управникови укори, забрана да се излази у вече, привремено удаљивање и најпосле деФинитивно изгнање. — Ова појединост је од значаја, јер се из ње види, да је овде гпмназијалац слободнији, а универзитетскн слушалац ограниченији него код нас. Постајући младићем дечак не прелази из манастирског запта у иотпуну независност; тај прелаз јс снреман. Већ је у гимназији био остављен самоме себи у многом погледу; на свеучилишту се оиет не оставља потпуно сам себи. Таква једна иредохрана је изврсна; против здоупотребе слободе навикавање на њу је велико морално средство, а надзор је физично јемство и заштита. Друга је устава у том што су Оксфорд и Кембриџ мали градови. Младић се не баца као у Француској у вртлог искушења једне велике нрестонице, нити је ограничен па мождани рад седењем без потребне равнотеже у физичким кретањима, а принуђен да једину насладу тражи у позоришту, каФани, на булеварима, у светским надраживањима, разговору и уживању. У ОксФорду нема никаквог разврата; свеучилишни службеници прођу улицама после девет часова увече, а могу ући у сваку крчму или јавну кућу. Лумначи иду у Лондон или у оближња села; мој нријатељ сматра,, да има још иоловина свеучилишних слушалаца, који су чедни. ■Главна њихова мана је у ЛГеђи за вином; пре педесет годпна пијанство је преовлађиваш овде као и по свима вишим редовима; али је сада и овде и тамо ностало ређе. — Последња повољна околност је у овоме: и свеучилишни слушалац остаје као и гимназијалац добар протестант; он је побожан или бар има извесну пошту према вери. На сто младића које је имао прилику да испитује један мој пријатељ, само су се њих двојица признала за слободне мислиоце 1 ; њих седамдесет су припадали цркви слободнијег протестантизма (ВгоаА сЈгигсЈг), остали двема поступним црквама, названим НгдЈг сЈгигсЈг (висока) и Хог«; сЛигсЈг (ниска црква), од којих једна воли лепе церемоније, номпезну службу, и која се приближује пизејизму, док је друга нотпуно калвинска а помало и иконокластична. Слушање на свеучилишту траје около три године. У првој се години рад ограничава у гдавноме на то, да се понови и утврди оно

1 Једна врста исповеди, која нарочито у Франиз