Просветни гласник

1

НАУКА И НАСТАВА

359

двојида вуку уже и одређивали, који је јачи, т. ј. који га више привуче к себи. Кајпосле, чињени су огдеди још и помоћу ертограФа.. Та алатка детаљно је описана у нашој књизи — „Умни умор", а огдеди, који се ертограФом чине, састоје се у томе, што ученик мора средњим прстом подизати терет од једног или два килограма на сваке две секунде што више пута; тим је путем одређиван број подизања, колики је дотични ученик могао извршити, и висина свакога дизања. Окретност ибрзина кретапа: Одређиван је број секунада, за који је ученик могао да пређе 30 или 50 метара; максимална дужииа скока из трке; максимадна висина скока из трке; време простих и компликованих реакција. При одређивању времена простих реакција ученику су говорили, да, чим чује удар чекића о сто, одмах стегне, што брже може, нарочите машице, које је држао у десној руци; експериментатор је при том био одељен од учеиика иреградом и од прилике на два секунда пре удара чекићем ученику ка;ку: „аМепиоп", како би био у приправности; време је одређивано у стотим деловима секунда нарочитим ипструментом — хроноскопом, који је осаозан на оном принципу, да када се пропусти електрична струја кроз инструменат, онда се стрелица — сказаљка — креће; кад се пак струја прекине, онда стрелица застане ; експсриментатор удара о сто нарочитим чекићем, који у моменту удара затвара струју, а ученик је својим кретањем отвара; дужина подобне просте реакције т. ј. време, -које протече од момента удара до покрета, износи од прилике 10—12 стотих делова секунда. За компдиковане реакције ученику обично кажу, да ће чекићем ударати или о сто или о какву корпу, а он се мора кретати само посде удара о сто, дакле, морао је разликовати, какав је удар произведен; ту је већ време реакцнје износило 20—40 стотих делова секунда. Најпосле, аутори су одређивали брзину покрета руке, наређујући ученицима да писаљком наишпу па динијама што више тачака за време од пет секунада; за то време ученици су могли написати 30—40 тачака. Сем тога аутори су молилл наставнике да им даду списак ученика састављен оним редом, који ученици заузимају по успеху у гимнастици а такође и списак ученика по реду њиховог интедектуалног развитка. Најпосле, аутори су одређивади како ученици памте циФре, да би имали неку ма и прибдижну представу о њиховим интелектуалним способностима. Из горе издоженога видесмо, да су аутори на сваком ученику извршиди но 35 разних мерења, и ако узмемо у обзир, да су та мерења вршена неколико пута, свако над 40 ученика од 12—13 година и над 40 ученика од 17—19 година, онда ће свакоме бити .јасно, коликајемаса материјада прибрана подобним начином. Веома би дуго бидо упуштати се у детаљност резудтата, добивених за сваку Функцију по наособ, с тога ћу се задржати само на општијим резултатима, који су од практичне