Просветни гласник

358

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Функције дисања: обим груди преко дојака, мерење за време издисања и максималног удисања. Свако мерење свакога ученика вртпено је три пута само да се избегну погрешке. Максимадна количина издисаног ваздуха одређивана је снирометром, који се састоји из две веће бочиде, напуњене до пода водом и спојене међу собом на доњем крају деви од каучука; у затварач једне бочиде утврђена је цев, у коју дете накупив ваздуха, мора дувати гато јаче може; вода из те бочице прелази, при том дувању, у другу, коју ма.10 снусте, да би ниво у обе бочице био подједнак; деоба, која се налази наједној бочици, иомаже да се лако одреди кодичина ваздуха, коју је дете удувало; да би се мерења извршила што тачније, потребно је да дете затвори ноздрве а, сем тога, треба му неколико пута показати, како треба дувати. Да би смо одредили снагу, с којом ученик може дувати, аутори су мерили максимално одстојање, са кога је ученик могао угасити свећу. Функције крвотока: Прво је одрсђиван број бијења пулса у ученика пре огледа у стању мира и спокојства. Тај пулс није се могао сматрати као потпуно нормалан, јер се ученици увек по мало узбуне, а то в-ећ убрзава куцање срца. Аутори су мерили број куцања срца пред сваким огледом, за који је потребно мускулпо напрезање, и после огледа, и на тај начин одредили су утицај на пулс стезања динамометра, дизања терета са земље, трчања, скакања, пузања уз уже и т. д. и дошли су при том до савршено нових резултата, а имено ових: утврдили су, да срце јаче и брже куда после кретања, за која нису потребна велика напрезања, на прилику, после трчања, и — напротнв — оно спорије куца иосле јаког напрезања, на прилику, после стезања дннамометра или после пузања уз уже, држећи се само рукама. Сем одређивања броја откуцаја срца у пулса, аутори су одређивали кппиларни пулс прстију и бележили су боју лица пре и после огледа, да би објаснили, да ли ученици румене или бледе после мускулних напора. Мускулна снага—јачина: Аутори су одређивали максималну снагу при стезању динамометра десном и левом руком, при чемује оглед понављан десет пута узастопце, да се види, колико опада снага т. ј. јачина при понављању напрезања. Одредбе те вршене су при двама разним условима. У првом случају молили су ученика, да стеже што може јаче, али му после сваког огледа нису казивали, коликојејако стезао; у другом случају ученика су за све време храбрили, казивали му, коликом је јачином стегао дииамометар, - ето, на тај начин и могао се одредити утицај ободравања и саветовања. Затим су мерили максимални напор ученика при иодизању терета обема рукама; одређивање вршено је помоћу динамометра три пута узастонце. Тој групи огледа припадала" су нека гимн$©тичка вежбања: терали су 'ученике да се иењу уз уже, држећи се за њ само рукама, и одређивали, колико су се пута н до које висине могли учениди попети — успужати; терали су их да но