Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

357

појединих Функција, које саме ио себи, узете свака за се, не могу се узети за изражавање јачине индивидуе; тако, ми знамо, да разне групе мускуда могу бити развијене независно једна од друге: у једнога ће бити развијенији мускули руке, у другога — мускуди ноге, у трећега — мускули трбушни и грудни и т. д. Сдична разнодикост виђа се у разних дица и у погдеду њихове издржљивости: један је устаљу да више запне, ади не може физички дуго да ради, други пак није у стању да се јако напреже, као- први, но зато може дуже да издржи неки рад и да на њему истраје. Ми видимо, дакде, да је питање о одређивању јачине и издржљивости дечје веома компликовано. Може ди се, међутим, наћи таква Фуикција, чији би пример дао појам о јачини и издржљивости дечјој, иди треба премерити читав низ разних Функција и тек тада одредити јачину и издржљивост субјеката као просечну одредбу из свих тих одредаба? — Ето нитања, која нам се чине тако очигдедна, но која су, до данас на жадост, врло мадо проучена. Бећипа аутора, који су, педесетих година, проучавади јачину у деце, држади су, да се јачина дотичне индивидуе може измерити динамометром (снагомером) иди пак путем одређивања максимадног терета, који се може подићи са земље. Ади при свем том то су питање почеди изучавати, у свој његовој цедини и опширности, тек у најновије доба.. Да би се измерила јачина (снага) у деце, потребно је извршити у једне и исте деце мерења читавог низа разних Функција и упоређивати међу собом резудтате, које добијемо за сваку Функцију. Сличан рад извршили су пре две године Бине и Васкид над 40 ученика једне градске шкоде у Паризу и над 40 ученика учитељске семинарије у Версаљу. При свем том што је број ђака био сразмерпо мали, ипак су ти огдеди однеди целу годипу посведневног рада од 5—-6 часова дневно; а то је трајало тако дуго за то, што су аутори прво морали да проуче методе експериментисања, те су тога ради морали да учине ведики број пробних, припремних огдеда, а још и за то, што је за израду нрибраног материјада, састављање и проучавање таблица, требало врдо много времена; нарочито много времена односи сравњивање резудтата, који су добивени за сваку Функцију. Ми смо већ напред показали кодико је то питање компдиковано чак и онда, кад се оно односи само на пет Функција и кад је број ђака мади. Аутори су моради да обрађују и оне методе срачунавања, помоћу којих се најлакше могу сравнити и упоредити функције међу собом. Аутори су сами мериди ђаке, и то све једног по једног, и за сваког ученика одређивади су ове податке: Анатомска мерсња: тежина, висина, дужина трупа, ширина, леђа, обим руке; дужина ногу, дужина руку, висина гдаве, четири дијаметра гдаве и дужина средњег прста. Сва су та мерења вршепа при једнакимусдовима једним и истим инструментима.