Просветни гласник

366

ПРОСВЕТПИ ГЛАСНИК

бнсмо могди дознати кодико развитак чудиих органа утиче на памћеи.е г пажљу, уображен.е и друге дечје способности. Сада нам је потпуно непознато, да ли је, на прилнку, јаче развијена пажња у ученнка, који имају финији осетак, него у оних, у којих је осетак просечан; ми не знамо, да ли је боље развијено памћење за примање утисака вида у деце са бољим органом вида, него у остале; све су то врдо важна питања, њих ваља проучити, а сада већ знамо, како их треба проучавати. 3. Груаа — Проучавање исихичких процеса — Прелазимо на истраживања, која су од велике важности за педагогику, — истраживања виших психичких Функција. Педагогика може постати рационадна и потпуно научна тек иошто се проуче сви ти нроцеси, који се у свој својој целини називају интелектуалне способносги ученика. Та истраживања још ни из далека нису довршена, јер су се њима почели бавити тек пре кратког времена, а први радови те врсте упућени су били, у гдавноме, на проучавање метода експериментисања. Најгдавнија основна Функција, од које зависе многе друге, јесте памКење; проучавање памћења, одређивање степена његовог развијања и његов однос према другим процесима, јосу питања, која засдужују нарочиту пажњу педагога, наставника. Кад говоре о чијем било памћењу, онда под тим термином разумеју обично две Фуикције, које се доста .јако раздикују међу собом. Тако, ако ко год може да изговори на памет какву песму, коју је ирочитао један пут иди два пут, веди се: „Има добро памћење", а баш тако исто веде и о субјекту, који, гдедајући читав низ предмета (на нридику, биљке) научи их и свачје име зна да вам каже. Међу тим неопходно је правити строгу раздику између та два случаја. У првом ћемо имати памћење ренродукције, а у другом — способност сазнавања. Тај нодраздео памћења често се заборавља, и на њега се до данас врдо мало обраћада пажња, ма да су процеси у оба та случаја веома раздични. Сваки је имао придике да чешће посматра, како некад не можемо да се сетимо каквог имена, иди бар гласа којим се то име почиње, но ако наиђемо на то име, међу многим другим, одмах га се сетимо. Патодогија нервних ,бодести показује, да има случајева, у којима бодесник потпуно губи снособност репродуковања прочитанога, но ако му се да да прочита други пут ма какву причу, одмах ће је познати и рећи да је то већ читао. Процес сећања простији је од процеса репродуковања. Увек треба правити разлику међу та два процеса, и не бркати међу собом методе проучавања обојих процеса, као што то често чине психодози и педагози. Методи проучавања памћења сразмерно су врдо прости. Огдеде, који се односе на тај предмет, можемо чинити иди над цедим разредом у један мах, иди појединачно над сваким учеником. Ради проучавања реиродукционог памћења даје се ученицима да прочитају иди им казују низ циФара, речи, реченице или чак цеду причу и моде их да посде.