Просветни гласник

378

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

пидна и потпуно јасна. При упоређењу прва три огдеда међу собом добијају се врл.о блиски резултати; сдедствено, ми имамо овде одредбе таких психичких Функција, које нису ни од каквог значаја за ранг ученика у разреду по умним способностима; то су, на име, оне способности, које можемо назвати уображењем вида; могуће је, да на име баш те способности и одвајају оне, који дако решавају сваки геометриски задатак и конструкције, од оних, који су, као што се обично вели, у математици неспособни. Све су то таква нитања, која су само опажена и изнесена, али јож много и много треба радити па да се иста реше. Хтео сам дати само примере оних огледа, који се могу чинити у школама у циљу проучавања виших психичких ироцеса, и хтео сам иоказати при којима се важним питањима с педагошког гледишта могу применити подобни огледи. 4. Груиа — Чуства и емоције — Проучавање чуства и емоције веома је тешка сгвар; ми немамо могућности да произвољно изазивамо опредељена чуства и емоције и сем тога, ми нисмо у стању измерити степене тих чустава. Јединствеии малобројни огледи, којису били у тој области до данас извршени, упућени су били па проучавање утицаја разних емоција и чустава на пулс и дисање; ти огледи, у главноме, вршени су у исихолошким лабораторијама и њихови резултати, до дапас добивени, за сад стоје у противуречности, т. ј. не нодударају се. У школама су прикупљали многе податке у ногледу разних емоција; подаци су прибирани разаслатим листовима, на којима су постављена и штампана дотична питања; па тај начин нрибрана су дата у погледу носматрања страха, привржености, религиозног чуства, чуства дужности и т. д. Већина тих статистичких истраживања извршена је у Америци и резултати њихови штампани су у „Ре<1а§о§1са1 бегатагу", ну ја сам још у почетку изнео мане тих истраживања: она су мало обрађена, пошто ни дан дањи није добивено више мање општих закључака. 5. Груиа — Проучавапе оиштих исихичких сиособности — Питања, која улазе у ту групу, многобројна су и на њима је много рађено; тако, ми имамо читав низ експерименталних истраживања односно издржљивости ученика у погледу умног рада, но ја се нећу овде задржавати на тим радовима, пошто су исти детаљно описани у књизи „Умни умор". Рећи ћу само толико, да су сви ти радови показали да постоји умни умор ученика после разног умног рада и, главно је то, што су ти радови обрадили методе, које треба применити, па да одредимо степен умора ученичког. 0 способности напрезања пажње и дуготрајности тога напрезања постоји само врло мали број ириватних истраживања; још нису нокушани, а камо ли извршени, општи експериментални послови, који би обухватили пажњу са опште тачке гледишта, Сличан посао довео би, без сумње, врло важним резултатима; но пре свега неопходно је по-