Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

379

трсбно обрадити методе за испитивање и проучавање пажље. Ти методи још нису добро познати, а могдн би се разрадити, кад би се изврншо читав низ огледа пробе ради; нриликом вршења тнх огледа тражило би се од субјекта јако напрезање пажње; такви су, на нрилику, огледи, у којима траже да субјекат што брже израчуна, колико се на прилику, писмена е, м и л налазе на страни извесног текста, и том приликом одређује за то потребно време и број погрешака; иди, на прилику, овакав оглед: пред отвором чаробне лампе иромичу лист, на коме је написан ред речи, како субјекат не би био у стању да прочита све речи; број погрешака и њихов квалитст ипак зависе од напрегнутости пажње. Или овај оглед, који даје врло добре резултате, а пронашао гајеБине: субјекту се да лист, на чијој су горњој страни написане које бидо четири цифре: 24, 47, 12, 69, и каже му се, да што брже додаје тим бројевима један исти број, на прилику 13, и то што вшне пута, т. .ј. субјекат треба да пише: 37, 60, 25, 82 50, 73, 38, 95 63, 86, 51, 108 76, 99, 64, 121

При том моле ученика да пише редом; овде је потребно што јаче напрезање пажње, да се не би збунио. Количипа погрешака, времена кпд се појаве и брзина у сабирању дају доста тачну одредбу способно■сти напрезања пажње. Најпосле да укажемо још на проучавање прилагођивања ученика. Свакоме је јасно у колико су истраживања и проучавања тога предмета важна за педагога — наставника; настава и васпитање у великој сумери основани на прилагођивању дечјем, јер само благодарећи дечјој придагођености можемо на њих утицати, и што је у деце та нрилагођеност већа, тим ће и утицај бити јачи. Ми не говоримо овде о оној придагођености (зи§езИа), о којој се обично говори у хипнотизму; овде се ствар тиче природног дечјег придагођивања, које се виђа и опажа на сваком кораку. Експериментално проучавање прилагођености заслужује бољу пажњу од стране наставника, с тога ћу на овом месту укратко поменути како се путем огдеда може одредити степен дечје придагођености. Ја и господин Бине смо 1894 године извршили огледе те врсте, а затим су их понављали у Америци беазћоге, бта11 и 81сНз, и у Итадији УПаП. Метод проучавања свуда је био један исти: над еубјектом врше какав огдед, а не казују му прави циљ огледа; субјекат, мисдећи, да ће се добити извесни резултат, нехотично се покорава тој предра суди, која игра улогу прилагођеног стимула. На пример, у огдедима чињеним у циљу проучавања памћења дужине линије субјекту су покази26 *