Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

509

живљује разне Фазе прогреса, почињући од најнижега, то и цело човечанство, уједињавајући се поступно у историском процесу, има своје Фазе ирогреса и по томе је очевидно да они народи који су пре других почели живети развијеним културним животом и вршили уплив на народе, којима је суђено било да воде даље дело опште човечанског прогреса, у историји тога прогреса чине његову прву Фазу. Оно што се може назвати опште човечански нрогрес прво су највише остварили Грци; они су били прави родоначелници савремене циви.шзаци.је, која се шири данас по свима странама света и која има у себи највише јемства за даље напретке; али и сами Грци држали су за себе да су у многим односима дужни старијим културним народима те савремена наука може само потврдити истинитост општег мишљења Грка о томе. По томе у општој историји човечанства, гледаној с ФилозоФСке тачке гледишта, Старом Истоку и припада оно место које му ја одређујем. Састављена из појединих историја општа историја Истока и сама је само један део веће целине и тим местом које она заузима у тој целини и треба одредити најбитнији садржај опште историје Истока. Наша наука у опште тражи те појаве и њихов развитак, који састављају моменте процеса који имају будућности и који упливишу на постанак и даљи ток нових процеса; то су потоци који се сливају у реке са многим притокама, а нису странпутице без излаза, нису рукави који су се одвојили од реке, нису реке које се губе у песку. Тако је гледиште само идеја вођа при извођењу опште историје Истока. Било би једнострано из судбина целог историског света извести само моменат једног субјективно изабраног процеса, игноришући све оно што је карактерно у том свету, што нема правог и непосредног односа ка постављеној тачки гледишта, као што се с друге стране не сме, у име потребе опште историје Истока, заборавити да је она склопљена из појединих историја, од којих свака има своје карактерне особине. У осталом знање општега бива врло корисно и за боље појимање појединога. III Историја Истока с гледишта усдова прогреса Проааст источних цивилизација. — Културни застој Хине и Индцје. —• Хипотеза старости народа. — Варварски уаади у културне земље и освајачки походи културнцх народа. — Значај политичког деспотизма. — Соццјалпа аониженост маса. — Слабост личног начела у старгш друштвима. — Закључак. Од историских светова, који су већ давно постојали пре епохе потпуног развитка грчке цивилизације, родоначелници европског историског кретања т. ј. онај свет којему припада несумњиво старешинство и у којему је био почетак светске историје, можо се узети да је сасвим нестао с лица земље, не само у том смислу што свакако прошло јесте за садагање нешто што је престало да постоји, но поглавито у томе што у даном случају прошло нема у садашњем своје непосредно настављање.