Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

461

На овом пољу нема још литературе; мени нису позпата психолошка испитивања оних догађаја, који се дешавају при пропитивању. За то не очекујте много. Ви ћете у првом реду чути по изгледу сугопарно теоријско испитивање, које је по мом мигпљењу потребно, јер се само тачним познавањем чињеница може овако тешко питање посматрати основаним уверењем. Да се запитамо најпре сасвим педантски: шта је пропитивање? тј. ми ћемо да тражимо по логичком правилу депиз ргохгтит. То ће нам дати у првом реду појам о иитању. Овај појам је баш у новијој логиди оспорљив, нарочито онда, кад се пита, да ли ће се питање уврсгити у ред чињеница суђења или не. У то нећу улазити већ утврђујем: Свакако лежи у питању норед извесног материјала за представљање и неко захтевање. У толикој мери спадало би пропитивање у обим појма о питању. Да ли је свако пропитивање питање? Ви знате, да се на то не мож.е одговорити у потврдном смислу. Пма пропитивања без питања, кад се нареди, да се нешто ради, кад се дају задаци, наредбе итд „Испитивање" се предузима чешће без говора, не само на психичком, него и на многим физичким нољима. Испитује се парни котао на чврстоћу; за то постоје нарочите „иепитне" комисије. „Испитује" се на пољу технике исто тако као на пољу телесних вештина: гимнастике, јахања итд. Овде се постављају задаци а никако питања. Испитивања и питања не поклапају се дакле потпуно. Да ли је обрнуто свако питање и испитивање? И на то одговарамо у негативном смислу. Овде упућујем на један Факат, који можда не пада у очи, јер се дешава посве дневно. Нормално питање поставља се онда, кад онај који иита, нешто не зна, па тражи објашњење. Онај пак, који испитује зна, за шта пита. Има свакако нешто, што и испитач не зна, и то је оно, што он хоће да сазна својим питањем. Он паиме не зна, како стоји са психичким стањем испитаника. За овај захтев било би потребно Формулисање питања, а то ми практичари одбапуЈемо као неспретно. Не би се смело питати: „Колика је специфична тежина злата?" већ: „Знате ли Ви колика је специФичка тежина злата?" Ово у пракси погрешно Формулисање одговарало би психолошкој суштини питањаПрема томе задатак испитивању био би, да се оријентишемо о психичком стању испитаника, и то не из радозналости, него у интересу научног напредовања његовог или из практичких разлога државне потребе. Зато можемо рећи: исштивапе су ома иитања, којима је циљ, да сазнамо знање и исихичке дисиозиције исиитаника. Овде је одређујући додатак — циљ. Овај циљ је тако истакнут, да се и онде говори о испитивању, где се тај циљ може постићи и другим путем, као: наредбама, давпњем задатака, изазивањем извесних радова. Према тома