Просветни гласник

462

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

можемо казати: Исиитивање је сваки рад, којим се уверавамо о трајмим исихичким дисиозицијама исиитаника. Задатак се не састоји само у томе, да се сазна, да ли постоји способност или диспозиција, него по правилу и у томе, колика је та способоост, та диспозидија. На телесном пољу има нешто слична и ја ћу за упоређење те телесне примере нешће узимати. Узмимо н.пр.један прост сдучај у гимнастици, кад се испитује, колико ученик може постићи у скакању у висину. Ми не можемо овде поставити само питање": може ли ученик с места да скочи један метар у висину?, већ ми можемо обележити и степен: Колико може он скочити у висину ? Из овог простог примера може се увидети разноликост задатка и при испитивању на чисто интелектуалном пољу, јер се у једном случају само констатује диспозиција, а у другом се испитује степен и величина тих диспозиција. Пошто сам већ неколико пута употребио појам дисиозиција, мислим, да неће бити излишно, ако изнесем најнужније, што је потребно за објашњење овог појма, који се у новијој психологији опет више цени. У првом реду ослањам се на универзитетска предавања про®есора Мајнонга у Грацу. Најважније о овом питању налази се у Херцеговој психологији. Оно што се односи на етичке диспозиције расправљано је у књизи Мајнонговој: „ Рзусћо1о§18сћ — еШзсће ТЈп1ег8исћип§еп гиг \\"ег1-ТћеогЈе.' бгаг 1894. 0 појму душевних особина написао сам малу расправу у Рајповој енцпклопедији педагогике. Овде је довољно, да, се укаже на разлику између умепа и извођења неке ствари. Узећу опет телесне радове за упоређење. Пливање, јахање, мачевање, телесно вежбање није исто што и умети пливати, умети јахати, умети мачевати и умети радити гимнастику. Реч умети узета је овде у смислу Француске речи „за^огг" или грчке : у стању сам, да ово или оно могу учинити. Ми ћемо дакле у будуће разликовати актуално извођење неког посла од трајне дисиозиције за овај носао. Ми ћемо надовезати на стару, у историји ФилосоФије признату мисао, на Аристотелову разлику између егедуебос и беуиигг ог. И у том смислу може се диспозиција деФинисати као оно трајно стање, које оспособљавајући за одређене, прелазне радове, стоји са њима у размери делимичног узрока. Морали смо казати делимични узрок, јер свакако диспозиција није једини узрок за извршење неког рада. Мора да постоји бар још и иовод , па да се умење претвори у истинско творење. Тај повод назваћемо по Мајнонговом предлогу изазивачем диспозиције. И тако имамо сада већ три појма у психологији диспозициЈа; диспозицију, рад и изазивача. Али, да бисмо били потпуни, треба размислити још о нечем. Наше каузално мишљење не може избећи питање, на основу чега може имати неко одређену дисиозицију или способност. Не можемо а и нећемо претпоставити, да она постоји без узрока.