Просветни гласник

164

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

гових Функција открије осиове исихичких радова и способности за рад. Гесултати овог истраживања су још тако незиатни, да ми нећемо бити у стању још стотинама година да физиол.ошки објаснимо компликоване догађаје на душевном пољу, који се дегаавају у настави, а највише због тога, што су Физиолошка испитивања мозга могућна тек после смрти. Да је наука већ тако далеко напредовала, бидо би излишно свако испитивање; физиолог би испитао мозак, па би од прилике утврдио: овај човек говори перФектно Француски. Све што можемо и све што морамо учинити то је, да из рада сазнамо дисиозицију неким индуктивним иутем. Алп баш овде имамо да савладамо разноврсне тешкоће. Пре свега да напоменемо, да се диспозиције разноврсно понашају према својим радовима. Има нпр. диспозиција, које се просто униште једним актуадисањем. Убадање пчеле даје нам за ово угдедан пример. Она нас може убости својом жаоком, али чим је то једном урадила, онда по правилу губи ту свеју способност. То је исто и с пуном лушком. Чим сам је избацио, одмах је изгубила диспозицију. Срећом оваквих случајева нема много. Друга група диспозиција слаби се актуалисањем. Па физичком и психичком пољу зове се добро позната појава те врсте умор (замарање). Што се чешће врши исти рад, тим је већи умор. Трећа група диспозиција има ту карактеристичну особину, да актуалисање не утиче на њих. Диспозиција се не мења, ма колико пута се актуалисала. Множио ја двапут или трипут на дан, то не утиче на моју способност множења. Има случајева у којима актуалисање повишава диспозицију. На Физикалном пољу иеће бити баш много таквих примера; али на физиолошком и психолошком пољу су то сви случајеви вежоања. при којима се диспозиција појачава честим актуалисањем. Ове чудновате разлике у понашању трајних способности према појединим радњама побудиле су одавна интересовање психолога а у новије време и педагога; данас имамо већ богату литературу о чињеницама заморавања (Мосо, Ебингхауз, Бургерштајн, Вагнер, Шилер, Крепелин и други). Лојаве вежбања заједно са поукама, које су добивене експерименталним, психолошким радовима, разрађене су брижљиво још специјално у опсегу памћења (Ебингхауз, Рибо). Са овим чињеницама, које отежавају ствар, морамо у првом реду рачунати, кад смо принуђени, као ми у школи, да изводимо из радова трајне способности. Наше је поступање при томе, као што смо раније напоменули, емпиричко, које баш изазива рад, јер се другим путем не може изнаћи способност. Сада је мој задатак, да изнађем изворе погрешака, које се јављају при овом поступку. Значајни Факат, који се увек понавља јесте