Просветни гласник

466

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тежља, да се и на лсихичком пољу поставе јединице за мерење, није се могла до данас остварити и ако је у том погледу чинио духовите оглсде Фехнер. До сада се није могао наћи егзактни, огшти метод за мерење. ХеФдер је први покушао у својој књизи .Психичкп рад", да пренесе Физичке методе морења на психичке радове, да одвоји Фактор пута од Фактора затезања и т. д. Ово је врло сретно упућивање, али се не може практично применити у настави и испитивању. Истраживања о замарању вршена су у намери, да се нађе поуздана мера за нсихички рад: узео се нпр. прост рад, као што је сабирање, па се хтела наћи мера у дужини рада. Одредио се рад сабирањем једног стуба бројева. Овде се узео у обзир „Фактор пута" без интензитета рада; овај последњи нијесз могао измерити. Ебингхауз предложио језатотако звани „комбинациони метод". Он даје ученику чланке за читање, у којима су изостављене поједине речи. Ове речн треба заменити иптерполацијама, и из броја правилних или погрешних интерполација, закључује он на интезитет рада. Овим је свакако учињен почетак, али ово још нпје иоуздан метод мерења за наше практичне циљеве. Утврђено је дакле, да способности наших ученика варирају од нуле поступно у континуирном реду до неке висине, коју не можемо тачно одредити. Наше мерење радова састојало би се у одређивању места у том реду за те поједине радове. За тај циљ подељен је тај континуум емпирички на извесне зоне, које нису тачно ограничене. Специјално код иас су те зоне оних шест оцена познате скале за оцењивање. Замислите праву линију, која полази од нуле у бескрајност и представља низ радова. Негде на тој линији треба уврстити неки рад. Ту тачку не можемо тачно одредити, можемо само приближно казати, у коју зону пада рад и ништа више. Већ и на просто питање: Је ли можда горња зона „одличан" већа од других, или је можда бескрајно велика? Па и на ово елементарно питање не можемо дати поуздан одговор. Ступњеве можемо одредити само приближно. Поступак постаје још тим компликованији, што ми не раднмо само простим психичким радовима, већ ту долазе у рачун многи други Фактори. Замислите нпр. немачки састав. Ту долази толико момената у обзир, да их једва исцрпемо у 6, 7 до 8 тачака (Садржај мисли, распоред градива, стилистичка окретност, граматичка исправност, правопис, спољни облик...). Али ми морамо све скупити и забележити за цео рад оцену т.ј. уврстити је приближно у зоне. Ја бих овај поступак упоредио са оним, кад бисмо имали да одредимо просечну температуру неке вароши без термометра а помоћу скале, на којој би због упоређења било такође шест ступњева: хладно, прихладно, умерено, млако, тонло и вруће. И сада би требало уврстити климу неке вароши у ову скалу. Нешто ћемо свакако моћи учинити, уврстићемо климу те вароши у једну грз г пу. Али не може се спорити, да овакав поступак није тачан, и да у њему