Просветни гласник

468

ПРОСВЕТИИ ГЛАСНИК

Ако је држави или појединцу потребио пет људи за пеки посао, узимају они пет најбољих. Овде је релативно гледиште најјане заступљено. Ако се ми учитељи у том погледу озбиљно испитамо, онда мислим, да неће ни једном бити савест потпуно мирна. Ми нехотично одењујемо рад једног према осталим радовима разреда; ако се дотични налази у слабијем разреду, цени се рад више, ако је пак у бољем разреду, онда му се рад цени ниже. Даље имамо субјективно гледиште. Овде се истиче хумани принцип: обазирање на даровитост, на приватне прилике, на распололсење, вредноћу и владање; све то утиче на оцењивање рада. Ово гледиште јепогрешно, ако се посматра строго логично. Ми цеиимо рад неправилно, на инак су спољни моменти важни са васпитног гледишта. Кад ово све скупим, могао би тврдити, да ми учатељи помешамо ова три гледишта при оцењивању. Јасно је, да тиме страда тачност поступка, Овде долази нарочито етичко иоштовсте вредноЛе у обзир, и ми видимо ту тако рећи парадоксно противљење двају принципа. Два ученика А и В покажу сасвим једнаке радове. Међутим вредноћа А-ова била је много већа од В-ове. Чија је способност већа? Ми сви знамо да је А мање обдарен, кад он с већом вредноћом изврши само једнак рад. Ми тако обично судимо. Размислимо сада о овоме: Ми не оцењујемо човека само у соби за испитивање, већ и с погледом и на његов будући живот. Кад поставимо питање: Шта ће он учинити као човек у животу? онда не смемо потцењивати вредноћу. Ми не смемо одбацити расуђивање, да ће вреднији као мање даровит изгладити у животу тај недостатак, док међутим онај Даровитији ће свој дар расипати, тако да му се онај вреднији може претпоставити. То су два принципа, која се боре и побијају а нама отежавају оцењивање способности. Овде се може још у кратко поменути и етичко нроцењивање интелектуалних радова. При оцењивању физичког рада не утиче морални моменат. Да ли неки човек дигне 50 кг. или скочи два метра у даљину, може се утврдити а да се тиме не увреде његове моралле особине. У принципу важи то исто и за интелектуалне радове. Пошто је оцена за^ владање одвојена од оцењивања рада, то је већ у начелу утврђено, да се на владање не обазиремо. Али у пракси не може се извести овај принцип. У „"\Уе18ип§еп 2иг Гићгип§ с1ез бсћикиМез" изрично се напомиње, да би било погрешно оцењивати радове циФрама, већ да се за. то узимају речи. Али због тога, што у званичној скали оцена поред речи пише и цифра, добијају те речи потпуно самосталну вредност, и не употребљују се као у обичном говору. Сасвим је споредна ствар, што ће ноједини човек мислити под .похвално"; похвално је просто друга категорија.. Нарочите тешкоће показале су се при оценама за вредноћу и владање. Овде нећемо то изближе расправљати, само напомињемо још једном, да је у принципу при оцењивању рада искључено морално про-