Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

489

одржи диециплину и привидан ред спољашњи јесте застрашавање казнама, чега ради му ђаци издену име „р1оп", у којем је потпуно изражено њихово мњење. Претварање, лаж, обмана у таким околностима наравно обична су ствар. Нитомцима је све прописано до најмањих ситница, сваки је минут одмерен, на сваки се покрет пази и контролише једном речи, сав тај полпцнјски систем утискава ђаку мисао, како ће да обмањује, а у очима другова озарава глориола јунаштва онога, ко најлукавије и највештије обмањује. На тај начин лаж и обмана врше се систематски. У Вето1тз-овој школи нема надзорника, проФесор сам уједно је и васпитач. Енглески систем ту је срећно копиран. Наравно, то је велика промена, која потпуно одузима проФесору чиновнички облик и чини га самосталним бићем, оданим пријатељем ђака, који у њему не виде толико свога старешину, колико другог свог оца. ОетоНпз-ов проФесор живи са свим у школи. Та школа, кад се изврпге сви пројектовани планови, постаће права велика општина. Про®есор у заводу станује, са ђацима у друштву једе у заједничкој трпезници; сваки је сто удешен за 10 лица и за сваким при ручку седи по један проФесор, човек или жена. То јест, ако је про®есор жењен, и његова жена васпитава и обучава (нарочито мању децу), или је запослена у економији завода. ПроФесор не само што станује и једе с ђацима, већ уз њих од јутра до мрака живи, али не као њихов надзорник, већ као васпитач. Нарочитих школских часова (еШ^ев) у заводу Вето1шз-ову нема; у разредима (одељењима) има 10—15 ђака, и проФесор на часу (сквзе) не само да предаје, већ сам са ђацима ради, слабима номаже, нрилене обучава, једном речи, он је душа разреда, од којега гради лабораторијум, где сви подједнако напредују, где леност и ненажња, то ироклетство натаих школа, нису могућни. Препуњеност разреда у нашим гаколама јесте највећа сметња насгавног и васпитног напретка и ирви захтев разумног васпитања у будућности биће да смањи број ђака у нојединим разредима. ПроФесор има удела у свему што ђаци раде, он је при играма, купању, забави, он сам зна практички 1ооН>а11 и спске1, он се одева исто као и ђаци — и баш то непрекидно пријатељско и другарско стицање проФесора са ђацима ствара и снажи међу њима однос, који ни у колико не уступа у топлоти и интимности односу породичном. Од проФесора — они се сви припремају за свој позив неко време у енглеским заводима — тражи се опште образовање, а не само научна стручност, која обично води рачуна само о свом предмету и својом .једностраношћу оптерећава ђаке. Наравно, такав нозив неће се допасти оном, коме је школа занат, ко се раду учитељском не одаје из урођене наклоности и љубави према младежи, већ само зараде и опстанка ради. Еога пак ка учитељском нозиву креће унутрашњи глас и урођеии дар, томе ће заисга удружени живот са ђацима постати извор драгоцених иросвктни гласник, II. књ„ 4. св., 1903. 32