Просветни гласник

490

ПРООВВТНИ ГЛАСНИК

иедагошких искус/гала. Једаи еиглески проФесор, који је сап свој живот нровео као васпитач, рекао је: „Чини ми се да не старим, да сам једнако ђак, јер живим једнако истим животом као и моји ђаци". Учитељи од позива у могућности такога живота видеће само узвишење свога позива. То није све. На моје питање, каква се дисдиплинска средства употребљавају, ВетоНпз ми је одговорио просто и истинито: „Ђаци су сами себи најбољи стражари. Ако не желимо, да над њима вечито стоји командир, треба пробудити командира у њиховој души". Против принципа строгог ауторитета и бојажљиве послушности поставља принции љубави и поштовања, свести о поштењу и дужности: , Ако не дамо ђацимаирилике, да лажу и да се претварају, заиста они то неће ни чинити". Затим ми је ириповедао занимљив разговор, који је водио са својим сином, кад се овај вратио из енглеског завода у Вес1а1е8 (тај је завод у многом био углед БетоПпз-у): „Чему си се највише зачудио у новој школи? „Ах, тамо се никад не лаже!" „А зашто се тамо никад не лаже ?" После краткога премишљања дечко одговори: „То није потребно, тамо нико не шпијунише. А осим тога, кад би неки ђак лагао, морао би напустити школу, јер остала деца не би хтела с њим говорити. Еад успита проФесор, ко је то и то учинио, кривац устане и одговори: „Ја сам"." „Али онда му се остали смеју!" „На против, сви то сматрају као добро, што нема никада страха". Функција надзорника у ВетоНпз-ову заводу не постоји. Да се одржи добра дисциплина, номажу много дораслији ђаци. Њих проФесори убеде, да они могу благотворно утецати на своје млађе другове и много приномоћи, да се постигне школска сврха. У свакој соби станује 6—10 ђака и дораслијем је поверено да пази на ред и правилно нонашање. Он се назива „сарНаше". Ђаци се такође навикавају и на телесне радове и нарочито им се улива увереље, да такви радови не понижавају човека. Нисам никако опазио на ђацима тога завода страх, затегнутост, нити претварање. Гледају вам право у очи, школа им је друга кућа, цео завод сачињава једну породицу, где сви теже једно к другоме и узајамно се потпомажу у успешном и благотворном раду. Дечаци се ту полагано развијају и постају прави људи. Кад су ђаци о првом распусту ношли кућама БетоИпз им је рекао: „Трудимо се, да од вае створимо људе.... Својим понашањем и свеколиким својим радом покажите родитељима, да умете управљати сами собом и да заслужујете поверење, које вам се указује". Хацима се указује поверење као будућим људима и резултат је, да се они као људи и понашају.