Просветни гласник

32*

НАУКА И ДАСТАВА

4'Ј1

И религијеко васиитање оддикује се својом напредношћу. Религијску наставу врше духовници разних вероисиовести. Модитва није предмет дисциплинске уредбе: она остаје снонтани акт сваког појединца. Увече сви заједнички читају по који део Јеванђеља или страдања Христова, а молитву врши сваки ђак сам увече и ујутру, клечећи крај своје постеље. И причешћивање остављено је такође на добру вољу и решење самога ђака. Катихета само упућује, не заповеда, не контролише и не прети. Продуктивност свакога акта зависи од његове слободе. * * * Ири организацији свога завода поставио је БетоПпб сврху, да оствари покушани преображај средњих школа Француских и да питомце тако образује, °да би могли, изишав из завода, доћи до 1)асса1аигеа(>а., том у Француској неопходпом захтеву за сгудије на великим школама, или ступити у самосталан живот нрактички, као земљоделци, индустријалци или трговци. Главну сметњу успеху средњих школа (ЈелпоИпк налази у .једностраној нревази класичких студија и у слабим резултатима учења латинског и грчког језика. Факат је, да у класичким лицејима и гимназијама Француским, слично као и у нашим гимназијама, мртви језици обухватају скоро толико времена, колико остаје на све остале предмете скупа. На тај начин настава нема нотребне равнотеже. „Констатовање тога Факта добија још већи значај, кад знамо, да наша деца ипак прелазе у реторику и филозофију , 1 а у сгвари не знају ни латински ни грчки; преводе с натезањем и разумеју тек помоћу речника и граматике." А пошто ти предмети одузимају највише времена и труда без икаквог успеха, не може бити утешно ни учење осталих нредмета, и на тај начин настаје стање, које је у свом дивном говору карактерисао -/. 1ЈетаИге овим речима: „Велим, да је осредњи ћасћеИег ез 1еШ-ез, т. ј. добар младић, који не зна латински и грчки, а који уз то такође не зна боље ни живе језике, ни геограФију, ни природне науке, ирави монструм, — није ни за шта — (ип ргосИ^е с1е пеаМ)." Ако се хоће да се ствар поправи, јасно је, да у корист осталих иредмета треба скратити време, које се троши на класичне језике, а међутим усавршавати методе учења латинског и грчког језика и на тај начин доћи до бољих резултата. „Најбоља и најпродуктивнија метода за учење каквог језика јесте учити га говорењем." Ну, проФесори данашњи не умеју да говоре латински, грчки још мање. Тога ради треба се послужити начином, ко.ји је најближи живом говору. То је гласно читање. Дете мора читати, читати, много читати

1 Тагсо се називају два највиша разреда у дидејима Француским.