Просветни гласник

502

1ГРОСВВТНИ ГЛАСНИК

улогу у тим делима. Всћ би и они могли Формулисати потребу опште историје као тто је то у II. стол. ире X. доказивао грчки историк Полибије говорећи да је ,судба. довела заједно све догађаје васионе" и ио томе иоједине историје, као делови, одвојени од тела, не могу дати преставу о целоме. Такав значај има и то што је Херодот „отац историје", живећи у време грчко-персиских ратова, ујединио у једном делу све што је сазнао о тадашњем културном Истоку, који је већ тада састављао засебан свет, у коме је било много народа и који је и политички био уједињен у моћну државу. Напомињем најзад да је код хришћанских средњевековних писаца општа схема светске историје била грандиозни нацрт пророка Данила смене четири монархије, нрестављајући Формулу која је ностала носматрањем судбипа старога Истока. Већ у ХТХ столећу сазнали смо још и садржај записа царева египатских, асирских, иерсиских, који имају историски карактер; или нам говоре о удаљеним походима, о великим освајањима, о страним народима, о великим градовима онет оно што се тиче историје не само једног краја. У данашње време ми можемо одредити епоху кад је изведен први почетак ширем узајамном деловању народа и ако би се он поглавито изразио у ратним предузећима и пустошним најездама. Један од првих египатских Фараона ХУШ династије, на седамнаест столећа пре X., Тутмес I предузео је освајање Сирије и дошао до Месопотамије, где су тако исто већ давно постојали историски живот и висока култура. „Са ступањем Египћана у •Сирију — вели Масперо — настаје нова епоха у судбинама старих народа: престаје историја појединих народа и настаје историја света". ,Тако — поводом тог истог Факта примећује г. Вебер - Египат излази из своје затворености и постаје држава, која суделује у општем ходу човечанске историје". Тај појав Египћана у Месопотамији Ван-ден-Берг назива „први важан догађај у историји Асирије", која је у почетку зависила од Халдеје а по том постала једна од великих Монархија истока. Освајање Сирије од Тутмеса I повукло је за собом потчињавање финичких градова Египту и користећи се заштитом Фараона Сидон својом колонизацијом претвара Средоземно море у финичко језеро, на чијим острвима и обалама оснива он по изразу Масперо-а праву колони.Јалну империју. На тим крајевима Финичани постају и пионири цивилизације, носредници у ширењу културних тековипа Египта, Асирије и Вавилона. Такав је био почетак те „опште историје" која се од тога времена развија већ око тридесет и пет столећа, и ако мења иозорницу и глумце, свој садржај и свој карактер. Потиуно различни по нореклу и по карактеру културни народи Египта, Сирије и Месопотаније стуиају у узајамно деловање и после тога нису се вратила за њих времена потпуно засебног живота, какав су ироводили до седамнаестог столећа пре X. Освајачки походи Фараона XVIII династије у Азију отварају први период онште историје источних народа. За Тутмеса I Сирија постајо