Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

503

за дуго време земља коју теже да освоје прво Египћани, за тим Асирци, али која непрестано куша да збаци са себе туђи јарам; заједно с тим сирски походи и доводе у сукоб Фараоне и асирске цареве. Првобитна улога господара Азије припада старом Египту, који шири своју вдаду до Тигра и ЕуФрата и који је за време довео у зависност и Асирију; то је еноха Финичке колонизације, миграције народа Мале А.зије и њихова напада на Египат, „исхода" Израиља из државе Фараона, појав Фидистина у Сирији. После периода египатске превласти настаје период превласти асирске. Овдадавши на 1800 г. пре X. Вавилоном, од којега је раније зависида Асирија, њени цареви нападају на Сирију и сад се ова. већим делом, ма да с ирекидима надази у зависности од Асирије. У једном из таких прекида између Египта и Асирије настаје јеврејско царство, но оно се на скоро деди, од њега отпадају покорена пдемена, хегемонија у Сирији прешда је од Јерусадима на Дамаск и Сирија но ново постаје позорница најезде које се свршују новим асирским осва.јањем. Највећу моћ развида је Асирија између 722 и 625 г. пре X. Кад је и сам Египат иотпао под власт аеирских царева освајача, тако на прва два периода опште историје додази око хиљаду година, за које време Египат и Асирија освајају Сирију, и то у ночетку првог периода. Фараони додазе до Месопотамијс а на крају другога асиреки цареви госиодаре у самом Египту, а у Сири.ји јављају се нови пароди, и државе настају и нестају. 625 г. пре X. падом Асирије настаје нов период. Историја Асиријс стоји у тесној вези с историјом Хаддеје (Вавидоније), сгарије од ње и која јој је и кудтуру дада, и с историјом Едама. Северно од Едама с исгока дижу се Миђани, које су при крају УШ стодећа биди покориди асирски цареви. Око средине VII стодећа настаје политичко уједињење Медије, која на скоро за тим у савезу с Вавидоном. и руши асирско царство. Уступивши Сирију Вавилону нова држава креће се на Маду Азију где љеним успесима ставља границу дидско царство, које до тог времена не судедује у општој историји. Тако падом Асирије излази на иозорницу историја нових народа, чиме се та позорннца шири. Иоред две старе политичке силе — Египта и Вавилоније, које једна друго.ј споре владу над Сиријом, излазе две нове — Мидија и .Тидија. У VI столећу све те државе осваја Персија; за Мидију долазак Кира на престо био је пре иромена династије него туђе освајање; а покоравање Лидије, Вавилоније и Египта од Кира и његових последника било је само продужавање онога што је почела Мидија. По томе се трећи период може назвати мидо-персиским. Персиски цареви освајају нове области, у које нису додазиле ни египатске ни асирске војске. Између осталога нова монархија долази у сукоб на истоку с делом индиског света, на западу са грчким светом. Извесно је то да су западни односи персиске монархије имали много већи историски значај него исгочни, који су осгади