Просветни гласник

504

просветни гласник

бсз озбиљних резултата. Грчко-персиски односи V и VI стодећа спремади су настајање повога периода који карактерите еиропска нладавина у земљама старога истока. Од последње трећине IV столећа ире X. настаје четврти период историје старог истока: то је време македонског освајања нерсиске молархије, стварања на истоку нових држава, у којима се почела ширити грчка образованост (јелинизам) и постајања од тих држава на запад од Тигра. римских ировинција — и тако до краја старе историје. Обично историју старог истока не доводе до тог грчко-римског периода, него је свршују или око 500 год. т. ј. доводе је до грчко-персиских ратова или око 330 год. т. ј. доводе је до освајања персиског дарства од Александра Македонског, одвајајући тако историју старог истока од историје истока у доба, гаирења грчке образованости и римске владавине. Најпосле за тако одвајање има и разлога: победе Грка над источним упадачима, који су ушли у Европу у ночетку V столећа и освајање велике источне монархије од Европљана при крају IV столећа означавају собом цео преврат у светској историји и с те тачке гледишта историци имају нраво што завршују „историју Истока" временом Ксеркса или Дарија Кодомана. Али ни уздизање Грчке ни маДедонско освајање које је прокрчило пут јелинизму на исток, ни обртање Азије и Египта у римске провинције нису били крај старога истока, у смислу потпуног нестајања његових ранијих културних традиција у народним масама. Осим тога у доба распадања античке цивилизације, Исток, коме грчка култура у своме почетку много дугује, још је један пут показао моћан уплив на грчкоримски светуФорми струје старих религиозних веровања Азије и Египта у Европу, која је претходила ширењу нове религије по тадагањој „васиони", која је давала особити значај у светској историји једном од старих источних народа — Јеврејима. Иобеда хришћанства над јелинском мудрошћу и над римском држапном влашћу била је прави свргаетак и за стари Исток, ношто је у разним Формама његова јеретиштва у грчко-римском времену и остало све оно што је било националнога код народа у појединим областима тих старих културних држава. II Прегдед опште иеторије истока Разни начими цртања историје истока. — Појам оаште историје у аримеии на стари исток. — Две историско-философске концеиције. —• Оашти културни тиа. Уиоредно изучавање источних култура. — Стари Исток као арва фаза у историји ирогреса. Прегледајући радове, по историји Истока у којима су појединс обраде као што .је познати „Мапие1 (ГМзМге апшеппе с!е 1 '0пеп1" Ф. Ленормана, или у којима се обрађују деловн већих целина, као пгго су прва два тома „ОезсМеМе (1ев АИегИшшв" Макса Дункера, или први том велике „Опште историје" Ђорђа Вебера то у већини случа.јева на-