Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

505

лазимо не опште историје Истока него само спајање нојединих. Од тога одступа „ШзЈхпге апс1енпе <1ез реир1ез <1е ГОпеп!" Француског египтолога Масперо-а, у којој је покушано довести историју појединих народа старог доба у тешњу везу међу собом, те та књнга није проста збирка појединих историја него права општа историја Истока. Масперо почиње нздагање од Египта, доводи га до владавине Хикса у Египту и почетка. египатских похода у Сирију; н у колико египатска историја долази у додир с другим земљама, у толико Масперо износи и њихову прошлост и тако износи парадедну историју свих народа Истока до пада персиске монархије за Дарија Ш. Тај систем Француског научењака има у основу свом ону исту мисао коју је исказао Нолибије говорећи да је у његово времб судба довела заједно све догађаје васионе и управила их да деЛ УЈУ У једном правцу. Мислећи о речима грчког историка ми можемо поделити поједине историје на поједине и заједничке и по томе и међу историским Фактима у животу појединог народа разликовати Факте с искључиво месним зпачајем и Факте који имају значаја и за друге народе; мислећи даље о томе ми морамо додати томе наводу да оно што је доведено заједно мора ступити у узајамно деловање које даје неки општи правац, у којем почињу ићи народи, који су ступили у узајамно деловање, и по томе постоје историски Факти, општи за многе народе. Поједине историје — говори даље Полибиј з — као делови одвојени од тела не могу дати преставу о целоме и само општа историја даје нам потребно знање о томе. И доиста искидане историје појединих народа, у смислу опште нреставе судбе целога Истока, не могу дати оно што је Масперо замислио учинити, одступајући од уобичајеног система излагања судбе главних народа старог доба. И у сваком случају поред дела у којима се износи механичко спајање појединих историја — што има и своје одлике — треба да има и таких прегледа у којима би историје појединих народа биле впше органски сливене у једну целину. То би већ био особити рад извести општу историју Истока и довести у неко јединство поједине историје, ма да бн се у њима морали жртвовати Факти искључиво месног карактера ради боље рељеФности у нацрту узајамног деловања појединих народа и ради бољег истицања поменутих општих Факата. Покушаји таког извођења историје старог Истока почели су се јављати много раније него што је у опште постало могућно занимати се научније том историјом т.ј. много пре великих открића XIX столећа, која су коренито изменила пређашње појмове о народима Египта и суседних му азијских земаља. Говорећи то ја имам на уму познати „Шзсош'8 зиг ГМзкпге иштегве11е" од Босие-а, који се може сматрати као нрви нокушај Философије историје у новој Европи. Еатолички писац ХУП столећа хтео је дати за историју појединих народа и епоха оно што преставља општа карта према картама појединих земаља. Нарочиту прооветии гдаоник, II. кн.., 4. св., 1903. 33