Просветни гласник

506

просветни гласник

ул.огу игра код њега историја Јевреја као изабранога иарода; иа конац суђења о судби тог народа Босиет, тако рећи, ниже историску наизменичну наследност народа старога света „да би објаснио конзеквентност религије и промене држава", као што стоји на наслову књиге. Главни покушајн извођења опште историје Истока потекли су поглавито у свези с историско-ФИлосоФским испитивањима, у којима је сам задатак таког извођења добио особити карактер: ту на прво место излази не оно опште што даје јединство историје неколико земаља него извесна једна идеја, која је у основу свега извођења. Било би дуго расматрати све начине употребљепе за решење поменутог задатка и само за пример ја ћу навести две концепције, које су у вези с таким појимањем историске науке. Крајем прошлог столећа Кондорсе хотећи извести „историски нацрт успеха људског ума", замислио је за то ову Форму: „потребно је, вели он — изабрати Факте из историје разних народа, приближити их један другоме и ујединити те Факте, да би из њих извукли хипотетичку историју једног народа (ПшЈхнге ћуроШеИ^ие сГип реир1е ишдие) и саставили нацрт његових успеха. (Сопс1огсе1; ЕвдиЈззе сГип 1;а1)1еап 1и81опдие с!еб рго§гез с!е ГеврИ ћиташ. Рапз 1867). Друкчија је идеја у основу „ФилозоФије Историје" Хегела: с тачке гледишта његоиа система „светски дух" развијајући се у историји, сели се од једног народа другоме, од којих сваки у извесно време јесте носилац тог „светског духа" на извесном ступњу свог развитка и народи само онда имају историју, кад у њима живи тај „дух", који никад не бива два пут на једном месту или на два места једновремено. Обе те концепције јесу резултат тежње дићи се изнад механичког снајања појединих историја, изнад увођења једне само просте везе међу многима, — дићи се до јединства, до „хипотетичке историје једног народа, до пацрта једног јединог процеса у многих народа". Поглед Кондорсе-а не одговара стварности, пошто и сам аутор назива своју преставу хипотетичком: историски Факти који означавају успехе људског ума, односе се не на један народ него на многе и у том је смислу Хегелова концепција истинитиЈа. Но ако је поглед Кондорсеов доиста хипотетички, то и престава немачког филозоФа није мање Фантастична; при том аутор „ФилозоФије Историје" и опазивши наизменичну наследност народа, и ако је шири и на Хину и на Индију, извео је сву историју по правој линији, упустивши из вида да народи не само што смењују један другога, него су и у узајамном деловању. Из тог узајамног деловања и нотиче кретање многих народа у једном правцу, које допушта изабрати Факте из ашвота разних народа, да би их довели у однос са једним хипотетичким народом; а мало нре сам помепуо да има иеториских Факата који су не само меснога значаја него општијега. Ако при концепцији Кондорсеовој нестаје целе једне стране историје т. ј. разноликости њених националних Фактора и уза-