Просветни гласник

650

ПРОСВЕТНИ гллсник

придају матури, и ако пракса има разлога да буде протнв њс као и против евакојаких испита, јер нису најбољи они који су најбоље полагали школске испите. Није место о томе исцрпније говорити овде. Зато ћу само укратко да изнесем како овај директор у овом свом предавању заступа матуру пред родитељима. * * * Матура је једна врста пријамног испита за универзитет. Ова њена ■одлика није пзмењена познијим одредбама, које је олакшавају. Држава има право и дужност да се увери, да ли онај, ко.ји се прима у универзитет, има способности и моралне снаге да се посвети даљем учењу. Да би се утврдила нотреба матуре, он је упоређује са пријамним испитом кад деда први пут долазе у гимназију. Ио свршетку IV разреда основне школе суди се овим испитом да ли су учениди зрели да уђу у гимназију, да ли су задобили знање и умење, које је потребно да би могли напредовати у средњим школама. Држави је дулшост да контролише ко ће ући у средњу школу, да се не би . нагомилао број ученика, који себи неће ништа моћи користити, а биће беда за способне ученике као год и за школу. Еад 6и се укинуо пријамни испит, нагомилао би се број ученика у нижим разредима гимназије, који поуздано не би могли успевати у започетом послу. То би удило гласу школе и олетало многе родитеље, којима држава одмах треба да каже, да ли су њихова деца способна да се образују и даље у гимназији. План, да се пријамни испит за гимназије укине, само је привидно популаран. У самој ствари ово би увећало број неспособних ученика у гимназијама, ко.ји би морали напустити школу још прве године. Родитељи зато треба да појме да разни испити нису само брана, да се очува државино ираво, већ да су у интересу породице, у интересу оних који се испитују. Непосвећенима може изгледати хумано, да се допусти што лакши приступ гимназистама у а1та та1;ег. Међутим нема веће одговорноети, него кад се младићи доведу на државни испит после извесног низа бескорисно нроведених година (иасћ ешег КеШе шдШое тегћгасМег ;Јаћге). Не треба заборавити да академски грађанин. ма којега Факултета био, мора умети употребити своју слободу. За овим говори писац о спреми, коју иретноставља универзитет и која се не може у један пут задобити већ само постепено. А што је гимназија постигла својим наставним планом, што је припремила метода, то налази своју круну у матури, на којој кандидат показује у колико је његово знање иостало умење, у колико може да употреби своје знање самостално, не осврћући се само на голе успомене, на, речи, које је чуо од свога учитеља и разумео их више или мање.