Просветни гласник

37*

НАУКА И НАСТАВА

559

Чим се стуии у просторије, где је сле оио издожено, одмах пада у очи да је школска издожба веона богата, богатија него икоји други одељак. Овоме се не треба чудити. Немци уонште веома много троше на школе, у чему, разуме се, предњаче велике вароши, којих Немачка, узгред буди речено, има сразмерно више него п једна друга држава па свету. То се види по њиховим школским буџетима. који често изиосе по некодико милиона марака годишње. Ено за то и један нример. За 1903. год. школски буџет за Дрезду износи преко 6,962.227 : марака. Велике вароши у Немачкој не чине ово из неке неоправдане међусобне утакмице, већ грађане њихове упућује да тако раде: свест да је већа просвећеност прва погодба за већи. нравилнији и бољи укупни нанредак. Овога ради Немци у просвети нису ни једнострани. Они се не ограничавају само на извесне врсте школа, како је у понеким другим државама и како је готово и у нас. Нигде нема тако разноврсних школа као у њих, што теориски, можда, није најоправданије, али се то са потребама практичнога живота веома добро подудара. За све редове гра^ ђанства, ако се тако смем изразити, имају они потребне школе. Све те гоколе онп брижљиво усавршавају и о свима се подједнако старају, иа стога у истини све и напредују. 1 Основие жколе Основне су им школе осморазредне. Немци су убсђени да је шира основа за општу просвећеност и веће јемство, да ће цео германски народ као једна велика целина боље да се разуме, и да ће са већим одушевљењем радитн на извођењу оиштих националних задатака: да као боље васпитан очува своје јединство засновано и политички 1870 г. и онда као такав појача свој културнн утицај у свету. Кроз основне школе пролази већина народа, и онда је сасвим појмљиво што се непрекидно води рачуна: да се ове школе што боље и усаврше. Гледао сам планове и моделе у гипсу школских зграда за основне школе, и могу рећи да су у великим немачким варошима школска здања понајлепше и најскупље грађевине, којима се грађани с разлогом могу поносити. Да наведем само неколико примера, који ће најбоље потврдити шта све троше немачке вароиш за школске зграде у опште. Лхен је изложио цртеже трију школских зграда: у једној је девојачка школа, а начињена је од 1897.-1898. г. за 108.000 марака; у другој је основна школа, сазидана је исте године за 112.000 м.; у трећој је занатлијска школа, начнњена је 1897. г. за 600.000 м. Берлин је изложио цртеже и моделе у гипсу од неколико школских зграда, од којих једна стаје 633.000 м.; друга 719.000 м.; трећа 408.000 м.; четврта 712.000 м.; пета 663.000 м.; шеста 629.000 м.; седма 725.000 м. и осма 754.000 м.