Просветни гласник

560

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Брауншвајг је послао планове и моделе школских зграда, које су стале: 1 девојачка школа 285.600 м., једна грађанска школа 267.300 м., друга 386.200 м., трећа 283.700 м. и четврта 385.600 м. Као ове три тако су и остале вароши, видео сам на изложби, гледале да им школске зграде буду што боље. У Бреслави је стала једна школска зграда за основну школу 912.000 марака и у н>ој је смештено 80 одељења, дакле, више него што има одељења у свима основним школама у Београду; друга основна школа у овој великој вароши стала је 420.000 м. и у њој има 30 одељења. Занатлијска школа у Дрезди стала је 700.000 м. Било би дуго кад бих бројао и све осталз вароши, које су биле заступљене на изложби. Хоћу само још да нагласим да би се овим огромним школским зградама могло понешто и замерити. Велике су школске зграде као касарне. У њима је теже одржавати ред и васпитно утидати на иоједине ученике. Ово знају добро и Немци. А што ипак подижу овако огромне зграде разлог је: скуиоћа и оскудица у земљишту. За мање школске зграде треба више земљишта, а то је већ тешко наћи у великим варошима. Због овога често морају да се граде у шкодској згради и дворнице за летњу гимнастику, јер за ово нема довољно места у школском дворишту. Овакав један случај видео сам и у Прагу, у новој школској згради „код студенку," кад сам се вратио из Дрезде и разгледао чешке школе. Има и игијенских замерака великим школским зградама. Кад се појави заразна болест у школи, лакше се шири, ако у школи има више одељења. На послетку тешко је и ученицима, особито сиротним, који су гладни и оголели, јер морају дуго да пешаче, док дођу у школу и врате се кући свако пре и после подне. Да овим незгодама стану на пут, Немци се довољно старају. Тако, ради бољег реда и правилнијег васпитавања ученика и ученица, подвојена су одељења за ученике и ученице у оваквим школама и имају засебне уласке, често имају и засебна дворишта, те изгледа да су но две школске зграде под једним кровом. Можда је ииак ова велика школска заједница угодна наставницима и наставницама, јер могу да се лакше споразумевају о раду у школи, и да се међу њима одржава утакмица, ко ће више и боље да уради доброга за просвећивање школске омладине. Да би пак олакшали идење у школу сиротним ученицима и по могућству задовољили игијенске захтеве, у овако великим школским зградама, оснивају се ђачке кујне, у којима сиротни добивају бесплатно топло млеко за доручак, па и ручак, и тако им се олакшава да се лакше здрави одрже. Осим тога најревносније се пази на чистоћу у школи, дворишту и нужнику, ученици раде гимнастику и после тога